Настављају се невоље малинара – ЦЕНА ЈЕДВА ПОКРИВА ТРОШКОВЕ

Настављају се невоље малинара – ЦЕНА ЈЕДВА ПОКРИВА ТРОШКОВЕ

Изузетно ниске температуре у јануару, снег и град у априлу готово су преполовиле овогодишњи род малина. Надали су се малинари да ће бар откупна цена бити на нивоу прошлогодишње (од 220 до 240 динара) како би могли да покрију тошкове и колико-толико зараде. Међутим, то се није десило – и цена је преполовљена, а проблеми малинара су постали још већи

 

Откупна цена малина је и ове као и претходних година  најважнија тема у разговорима између малинара, хладњачара и представника владе. Углавном, договора нема и на крају се све заврши онако како су  откупљивачи и планирали. Овогодишњи род је готово преполовљен због неповољних временских прилика током вегетације, али то није допринело да откупна цена овог воћа буде већа, бар на нивоу прошлогодишње (од 220 до 240 динара) како су прижељкивали малинари. Напротив, у зависности од откупљивача малина се у Србији откупљивала од 80 па до највише 145 динара за килограм. Тренутно се у Лозници плаћа 135 динара без изгледа да буде значајно повећана. Сав ризик у узгајању малина је практично пао на малинаре. Сви у том ланцу продаје се добро уграде и зарађују много више од самих узгајивача. Воћари су незадовољни ниском ценом и сматрају да би реална цена овогодишњег рода требало да буде бар 200 динара за килограм, а хладњачари тврде да не могу да плате колико малинари  траже  јер не могу да је по тој цени  продају на светском тржишту. Стални протести малинара готово да немају никаквог ефекта. 

У уторак је у Министарству пољопривреде  одржан састанак на коме су о овом проблему разговарали представници Асоцијације малинара Србије, хладњачара и ресорног министарства. Представници Асоцијације малинара затражили су од надлежних институција да покажу да ли је “јачи криминал и монопол или држава”.  Малинари траже да се тржиште “пусти’ , а не да њиме неко диригује. Министар пољопривреде Бранислав Недимовић истакао је да тржиште одређује цену малине и да надлежне институције треба спрече евентуалне поремећаје на тржишту.

Незадовољни представници малинара затражили су састанак се председником Србије Александром Вучићем и премијерком Аном Брнабић на коме би разговарали о проблемима насталим око откупне цене. У међувремену огласио се и председник Србије Александар Вучић  који је рекао да држава нема могућности да значајно утиче на хладњачаре  око цене малина истакавши да она зависи од тржишта, а не од државе.

Малинари сматрају да треба формирати тим који ће када се заврши сезона сести и направити дугорочну стратегију развоја малинарства како се не би исти проблеми понављали  из године у годину. Углавном, решење проблема овогодишње  ниске цене малина и поред велике жеље узгајивача није ни на видику. Узгајивачи су принуђени да малину продају по ценама које су хладњачари одредили или  да прекину бербу и род оставе необран што се највероватније неће десити. Поред ниске откупне цене, малинари се суочавају и са недостатком радне снаге. То је нарочито изражено у ариљском крају где су и највеће површине под овим воћем.

Берба малина у лозничком крају приводи се крају (почела још крајем маја), док је у осталим деловима Србије, посебно у брдским  на половини. Милан Аврамовић је највећи узгајивач малина у овом крају. Има седам хектара под овим воћем и једва чека да се берба заврши.

– Због измрзавања са три хектара уопште нисмо брали малину и због тога смо претрпели велику штету. На остала четири хектара род је готово преполовљен. Прошле године род је био око петнаест тона по хектару, а ове године седам-осам. Откупна цена је посебна прича и, нажалост, на њу не можемо да утичемо колико год бисмо то желели, све је у рукама хладњачара. Откупна цена једва да може да покрије трошкове. Велики проблем је и недостатак берача. Иако смо плаћали 200 динара по сату, нисмо могли да обезбедимо довољан број па смо се сналазили како смо знали и умели. Берба малина је при крају, а предстоји нам берба купина. Имајући у виду прошлогодишње искуство, не усуђујем се ни да размишљам о томе – каже Аврамовић.

Слично говоре и други, али боље решење немају па малину предају без обзира на цену.

Разговори малинара, хладњачара и представника владе биће настављени, а хоће ли то  довести до решавања овог проблема остаје да се види.

 

Све иде у извоз

Србија је у прошлој години извезла малине у вредности од 270 милиона евра што је око 42  одсто прихода од укупног извоза воћа из наше земље. Око 95 одсто производње малина у Србији одлази у извоз.

 

В. Ст.

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )