Сликарско саборовање у  ”Гучевским вајатима” – ДУХОВНОСТ ОСЛИКАНА КИЧИЦОМ

Сликарско саборовање у  ”Гучевским вајатима” – ДУХОВНОСТ ОСЛИКАНА КИЧИЦОМ

Прво ликовно саборовање у ”Гучевским вајатима” завршава се данас, а окупило је пет сликара из Србије и Републике Српске који су од четвртка својим боравком и радом на Гучеву започели нешто што би, према замисли организатора, требало да постане традиција.

Жарко Ђукић

Неколико година су Бањалучанин Драган Благојевић и Владимир Матић, власник ”Вајата”, покушавали да покрену саборовање, али увек би се нешто испречило, све до овог лета. Матић каже да је замисао да саборовање расте из године у годину, да постепено окупља све више сликара и на више дана, а Благојевић објашњава да су и на тако краткој, скоро па викенд колонији, сликари оставили домаћину по три рада. Овим сликарима је жеља била, каже Благојевић, да кичицама отму од заборава и Гучево и Дрину, и пејзаже и вајате и да подсете на време када су планина и река уписиване љутим бојевима у историју српског народа.

Миладин Смилић

Радован Шпирић из Бањалуке, Миладин Смилић из Теслића, Сомборац Милан Радаковић, Жарко Ђукић из Бачке Паланке и Милинко Ристовић из Рашке учесници су првог ликовног саборовања и кажу да су задовољни условима за рад, али и надахнућем којим овај крај одише.

Милинко Ристовић

– Ово место ме подсећа не на нешто што је прошло, већ на стару Србију и на село, а без здравог села нема ни доброг и здравог човека. Српски домаћин је износио све и лепо и ружно, и рат и мир, давао је благодет да би се могло ићи даље и напред. На мојим сликама увек има и елемената духовности, а она се среће у свим вероисповестима. Погрешно је што неки оно што се не поклапа у различитим вероисповестима користе као разлог за сукобе, а то би требало да буду разлике које нас допуњавају тако да са свима будемо добре комшије. Бит је у духовности, без ње се не може – каже Ристовић.

Н. Т.

Опширније у петак у штампаном издању Лозничких новости.

 

 

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )