Наши смо – ПАКЕТИЋ
Док ово пишем, Александар Вучић би требало да буде на путу до седишта своје странке, под условом да је нашао слободан термин и, наравно, под условом да није у међувремену одлучио да поднесе оставку на све страначке функције, следећи пример свог претходника и политичког поочима Томислава Николића. Овај први услов навео је Вучић у изјави за РТС после првог дана консултација о мандатару за састав нове Владе, истичући да га је највише изненадио став представника СНС-а који су били оштри и изричито јасни у ставу да је та странка заслужила да добије место премијера.
Зато ће, како је рекао, заказати седницу Председништва за среду после подне, уколико буде успео да пронађе слободан термин у оквиру државних обавеза.
Богами, не слути на добро, деца одрасла, што би рекао Николић, а изгледа да се отимају и контроли. Данас траже премијерско место, сутра ће тражити и да им Вучић врати страначки мандат јер странка не сме да трпи због државничких послова. Не бих ја ту искључила ни Вучићеву жељу да буде председник свих грађана, али не може све одједном. Зато сам, за сваки случај, навела и тај други услов. Дакле, Вучића су изненадили његови, а мене моји. Мислим на новинске наслове Дисонантни тонови у владајућој коалицији. Можеш мислити. СНС тражи оно што им по најприроднијем политичком закону и припада, да као најјача снага у парламенту имају и најутицајније место у Влади. Љајић, као мањински партнер тражи само да премијер буде политичка личност, Палма да то буде породична личност, домаћински окружена децом, Дачић да га Палма не бламира јер шта ако то, ипак, буде Ана. Шта ако је ово натезање само блеф за јавност. Као СНС тражи своје, партнери се као мало окуражили па и они нешто извољевају, а он их искористи све и предложи баш њу, као одупро се притисцима у име народа. Боље је да ћути, што да се замера будућој шефици, али шта ако се догоди чудо, па предложи управо њега. А, зашто да не, требаћу му у Бриселу, за промену устава, умирио сам Ружића, достојанствено подносим његове неукусне шале на мој рачун и увек спремно одговарам на свако питање – О томе ће одлучити Вучић! Шта год да питају новинари, а да није у вези са СПС-ом, јер то, ипак, не би имало смисла, најтачнији је одговор -О томе ће одлучити Вучић.
Кладим се да тако размишља Дачић. Али то није интересантно. Интересантна је та Вучићева страст за драматургијом и то истрајавање у уверењу да народ воли трилере. Има три озбиљна кандидата и још четири у резерви. Ко ли ће бити? Коме ли ће поклонити поверење? Ко је савршени пакетић за нову звезду Немањине? Даље иде, даље иде онај у којег председник има највише поверења, који је спреман да самостално настави пут реформи, не баш скроз самостално, требаће му ментор, који неће на сваку примедбу председника одговарати Немој да ми звоцаш, који неће добронамерну помоћ тумачити као искакање из уставних оквира, који ће сам тражити да се председник умеша сваки пут када негде запне јер председник најбоље зна, који ће увек имати напуњену батерију на мобилном, који је кадар да истрпи оправдану критику и да издржи у политичком егзилу бар колико и Гашић кад му дође време, а не да се, не дај Боже, дрзне и умисли да треба да прави свој политички капитал. Или, још горе, да у старту направи грешку и да сам саставља свој кабинет. ОК, може неки државни секретар или неки председник управног одбора, па и конзул, ако мора, али то се може толерисати само у разумној мери – звездице знају бити хировите док им се не објасни да продукција има апсолутна права на све у вези са њима. И, ко вам се привиђа? Зеленовић, Шаиновић, Минић, Цветковић, Дачић. Не будите на крај срца. Биће то пакетић по мери.
И, замало да заборавим. Пустите ту демагогију о оставци на све страначке функције. Један је пробао па се опекао. Ево и да Вучић рескира, неће дати деца. Јесу одрасли, јесте да умеју да се узјогуне, али само онако, да буде интересантније.
Мора неко и да заталаса у земљи Србији. Али, чему скептицизам, све је у реду, све је под контролом. Шта бисте још хтели? Стеријину награду, можда, родољупци једни?
Зорица Вишњић
