Омладинска задруга – ИМА ПОСЛА – КО ХОЋЕ

Због све већег броја Агенција за посредовање, омладинске задруге у Србији из године у годину имају све мању понуду послова. Млади неће да раде физичке послове а због промене закона у Црној Гори више се преко задруга не могу ангажовати ни радници за рад на мору

Омладинска задруга „25. мај“ која се налази у Болничкој улици једина је задруга у Лозници која своје услуге нуди још од 1982. године. Како каже њен директор  Зоран Матић, за све те године много тога се променило, од некада изузетно богате понуде, последњих неколико година посла је све мање.

– Тренутно имамо око двеста  задругара које повремено ангажујемо, међутим, због незинтересованости, има послова пре свега оних који изискују физички рад, за које не можемо да обезбедимо раднике. Млади, рецимо, нису заинтересовани за брање сезонског воћа за које дневно може да се заради од 1.500 до 2.000 динара, па те послове обављају старији радници које ангажују агенције за посредовање – каже Матић.

У Лозници, иначе, нема ниједне локалне агенције за посредовање већ су у питању агенције из Београда. Оне траже раднике и за сезонске послове, за пописивање струје и сл. тако да задруге због њих имају све мању понуду послова. Задруга може да ангажује само раднике до 30 година старости којима се уплаћују сви порези и доприноси и уписује радни стаж, осим за ученике.

– У летњем периоду повећана је потреба за додатном радном снагом у појединим предузећима па су наши задругари највише ангажовани као замена радника који су на годишњим одморима у трајању од пет до двадесет дана а понекад и до три месеца. У питању су административни послови, чистачице, спасиоци или радници на одржавању базена, раднице у бутицима, фризерским салонима. За месец дана они могу да зараде и до 28.000 динара. Донедавно смо слали раднике и на Црногорско приморје, али они не могу више да користе услуге задруга из других земаља. Сада је процедура другачија, раднике пријављују директно преко радне књижице – истиче Матић.

Ових дана има доста матураната а неки од њих врло лако могу доћи до посла. То се пре свега односи на куваре, конобаре, трговце, рецепционере, фризере. За десет дана осмочасовног рада могу да зараде џепарац од минимум 10.000 динара. Најнижа цена рада је 130 динара по сату али, како каже Матић,  многи послодавци дају и по 200 динара.

Он истиче да у Лозници има мало предузећа, многа су се угасила, али доста послодаваца и не зна да могу да користе услуге Омладинске задруге која, ево, траје већ 35 година.                        

В. Мићић