
Утисци с Хиландара – БАРТУЛА И КАРИШИЋ БОРАВИЛИ НА СВЕТОЈ ГОРИ
– Када уђеш у Хиландар, као да улазиш у историју. Као да пролазиш кроз времеплов, кроз осам стотина година. То је неописив осећај – преноси своје утиске сликар Драган Бартула, после десетодневног боравка на Светој гори. Са београдским фотографом Рајком Каришићем, планира изложбу у престоници, на којој ће представити заједничко стваралашво
Лознички сликар Драган Бартула вратио се из Хиландара, где је боравио десет дана заједно са уметничким фотографом Рајком Каришићем из Београда стварајући дела која би ускоро требало да буду изложена у Београду. Окружени амбијентом, какав се, како каже Бартула, једноставно мора доживети, имали су стваралачку инспирацију коју су преточили на своја платна и папире.
– Ми смо тамо били једанаест дана, и за то време сам урадио 12 слика и 25 цртежа у боји, а Рајко је, поред неколико хиљада фотографија, урадио 40 цртежа портрета монаха. Посебно се фокусирао на серијал портета монаха који су преминули и чије фотографије потичу из 1964. године. Рајко је одлучио да их нацрта, што, иначе, ради одлично, и то је оставио манастиру. Поклонио је и око 40 фотографија, већег формата, које је донео са собом из Београда, а ја сам им оставио четири слике и четири цртежа, настала томом боравка у Хиландару – каже Бартула изражавајући задовољство што им је омогућен боравак на тако светом месту.
У Хиландару се време рачуна другачије, тако да је тамо већ у 20 сати, заправо поноћ, устаје се рано и прва литургија је у четири. Дневне радне обавезе почињу од пола осам и свако зна свој посао. Уметници из Лознице и Београда лако су се уклопили у тамошњи живот.
– Када уђеш у Хиландар, као да улазиш у историју. Као да пролазиш кроз времеплов, кроз осам стотина година. То је неописив осећај. Док су монаси током дана обављали своје послове, одређене од стране игумана, ми смо у атељеу сликали, цртали, уз паузу за дневну шетњу и разговоре са монасима који су нас посећивали. Омогућена нам је посета и неким од радних просторија, попут библиотеке и књиговезнице. Иначе, приступ је свугде дозвољен само уз одобрење игумана или његовог заменика. Без њиховог благослова тога нема. Шетали смо до болнице, која је рушена и спаљена у ранијим пожарима, а коју је формирао Свети Сава и налази се ван манастира, на око километар, у једном врту с маслинама и чемпресима. Иначе, да нема грађевинских машина и радника, који раде на обнови Хиландара, тамо би се чуле само птице – истиче Бартула и надајући се да ће се тамо поново вратити у октобру.
С. Пајић