Ренди Винсент из Торонта – КАНАЂАНИН У БУДИМЛИЈИ

У Србију је стигао прошле јесени, а у “Будимлији” је Ренди последњих десетак дана и као волонтер помаже у припремама за предстојећу туристичку сезону. Жеља му је да види Аустралију, али и да се врати у Србију током лета када ће природа, којом је одушевљен,  сигурно бити још лепша

У припремању туристичког комплекса клуба “Будимлија” за предстојећу туристичку сезону, ових дана учествује и Ренди Винсент, насмејани Канађанин који је стигао из далеког Торонта.  На путовању је петнаестак месеци, у Србију је стигао октобра прошле године, а последњих десетак дана борави овде, на обронцима Гучева, окружен природом која га одушевљава.

Ренди је прво стигао у Београд да би после неколико дана посетио и Нови Сад и био изненађен да се у истој држави, на тако малом растојању, налазе два тако различита града, један бучан и велики, а други много мирнији и опуштенији. Онда је стигао у Вуков завичај, у Будимлију за коју је сазнао на интернету. Учланио се на сајт који нуди  много информација о домаћинима који у различитим областима примају волонтере и када је видео  шта она нуди решио да дође.

– Изабрао сам ово место најпре због природе којом сам очаран, а онда и зато што сам видео да има кошаркашки терен, а баскет сам играо као младић. Разлог је и то што волим да радим са животињама и биљкама, да уређујем баште, а пре свега волим рад на отвореном. Овде волонтирам, офарбао сам дечје игралиште, сређујем зеленило и дрворед, настојим да допринесем уређењу овога места да у што бољем издању дочека прве туристе у новој сезони – прича Канађанин који је путовање започео на Канарским острвима, тамо је боравио три месеца, да би касније стигао до Сплита, где је први пут “упознао” ракију, а онда до Коњица и Сарајева.

Из Бугарске је стигао у Србију која му се много свиђа. Волео би да овде остане маскималних 90 дана, али неће моћи због раније уговорених обавеза у БиХ.

– Волео бих да се вратим лети, верујем да је тада све још лепше, а и да видим резултат труда који сада овде сви улажемо да “Будмилија буде што лепша и уређенија. Природа је невероватна и верујем да ће бити још лепша кад дође лето и да ћу тада видети праве чари Србије. Иначе, људу су веома гостољубиви и топли, осећам се овде као јако добродошао.  Лозница је веома лепа, само још нисам имао прилике да је боље упознам јер је сваки пут када сам ишао до града било лоше време.  Оно што сам видео је модеран град, а на десетак минута шетње стиже се до природе, реке, брда и планине. То је најбољи спој урбаног и природног – каже насмејани Ренди.

Од српског је научио да каже “добро јутро”, “живели”, “како си”, “хвала”, “петак” (одличан дан зато што почиње викенд), а не воли никако “мандеј” (понедељак). Ренди ради у компанији која кафом свих врста и апаратима опрема банке и разне институције. Веран јој је десет година и зато му је дала неплаћен одмор, а може да се врати било кад. Путовање ће наставити, а жеља му је да оде у Аустралију и види њене обале, али и пустињу која је толико другачија од зеленила које гледа у лозничком крају.

Не зна када ће се вратити у Торонто, који је мултиетичан, и где зна Србе по бучном навијању када тамо на турниру игра Новак Ђоковић. Насмејани Ренди који има и филипинске крви па не изгледа као класичан Канађанин, остаће још неко време да ради и ужива у Будимлији, а онда ће га пут одвести преко Дрине са надом да ће се,  можда, већ овога лета, вратити у место које га је “очарало лепотом”.

 Т.М.С