Наши смо – СТУДЕНТИ
После дужег времена на улицама више градова у Србији нешто се дешава. Кажу, спонтано окупљање студената организовано преко друштвених мрежа. У неколико градова окупили се студенти, млади људи, случајни пролазници, декица који жели да му се унуци врате из Канаде, бакица која подржава децу јер, младост треба подржати. Дигли глас и вичу “Доле диктатура, терор власти, Вучићу- Шредеру”, буне се против претварања народа Србије у јефтину радну снагу, против блокаде медија, против понижавања новинара на конференцијама за штампу и против новинара слугерања. Заборавили су да се буне и против јадне опозиције спремне на сарадњу са дојучерашњим политичким противницима само зарад парченцета власти. Где су били ти млади људи и још неки, у време када су знали да ће кампања бити таква каква је и била, неравноправна, без сучељавања мишљења кандидата, где су били када је председница Маја Гојковић зауставила рад Скупштине како ”председнички кандидати опозиције не би користили ову угледну кућу за своју промоцију”. Бивша радикалка заборавила је да су њени партијски другови у истој тој кући за чији се углед сада залаже вређали посланике из супарничких табора, пљували их, клели, гађали ципелом, поливали водом председавајућег, били изношени из сале. На другој страни није јој сметало што се знало да ће премијер обилато користити своју функцију да би себе промовисао увек користећи прилику да омаловажи противнике називајући неке од њих кадром толико му мрске Демократске опозиције Србије (ДОС). Ништа зато што су неки његови најближи сарадници били део те политичке коалиције.
Избори су завршени а Скупштина и даље не почиње са радом. Председница каже да је спремна сутра да настави седницу парламента, али да „посланици који учествују на уличним протестима омогуће нормалан рад парламента, нормално функционисање града Београда и читаве државе“. Ко зна, каже она, „шта би и ово здање доживело и грађани Србије када би ми данас, сутра наставили да радимо“, те да је она само једна жена а притисак је велики. Кога се то Маја плаши, омладине? Према најновијој информацији Скупштина ће ипак почети са радом 19. априла, претпоставља се, ваљда, да ће тада протести бити окончани. Јел? Углавном, председница је добила зелено светло?
И на крају зашто је опозиција пристала на неравноправне услове у предизборној кампањи? Можда зато да би онај ко добије највише гласова узео себи за право да буде њен предводник јер, зашто би неко пораз проглашавао победом. Зашто су студенти изашли на улице тек када је опозиција поражена јер су опет заказали они који годинама не излазе на изборе пошто “немају за кога да гласају” а на сва уста говоре против власти и да никада није било горе. Спекулише се да је организатор протеста Саша Јанковић, или Вук Јеремић, Бошко Обрадовић, ДС, затим чувени светски шпекулант и инвеститор Сорош. А пошто ништа не може без њега можда је протесте организовао Вучић да би показао да није аутократа и да подржава демократију.
Неки се питају докле ће млади издржати, ту су испитни рокови, празници, летовање, докле ће Вучић трпети демократију на улици, да ли ће и са студентима као и са новинарима на конференцијама бити дрзак и љут што му, неки од њих, постављају незгодна питања. Било ми је необично гледати га како смирено, додуше, уз приметно јак напор, у присуству америчког сенатора Мекејна, одговара на новинарско питање које му се не свиђа.
Демократски протести су легитимна појава, одраз су незадовољства народа постојећим стањем у друштву. Али, докле ће протести, како рече Вучић, губитника избора, бити мирни, нереде је лако изазвати јер свако може да се прикључи колони а острашћених је много. Да ли је ово узалудан испит за студенте, да ли ће пасти или ће га положити, и ко треба да им упише оцену у индекс?
Верица Мићић
