НАШИ СМО – Гуза

НАШИ СМО – Гуза

Предизборно колце се већ увелико разиграва и  као што то из дугогодишње праксе знамо, биће пуно подметања и заплитања што се већ увелико и показује. Наравно, коловођа никако не би хтео да буде кец мада и један и други машу марамчетом, али на супротним неравноправним странама. И пошто су полуге власти у рукама коловође, биће му много лакше да се хвали, напада, оптужује, омаловажава… Ови други добију по коју секундицу у деловима телевизијских дневника намењених изборима. Све по „закону“. Да ли Србији по навици заиста треба вођа који својим целим бићем и поступцима виче: „Да, ја сам држава“ и „После мене потоп“. Тачно, увек може горе, али може и боље, али да то боље не буде само много пута понављано и никад испуњено обећање. То је као кад некој неудатој дами која своје драгоцено време троши на дружење са ожењеним мушкарцем, тај неодговорни егоиста упорно обећава да ће се развести, али то никада не учини. И тако прође младост, а са њом и многе лепе шансе за бољи живот. Наравоученије, треба делити живот са оним ко много не обећава и ко тачно зна када треба отићи и оставити простор за другога. Нико није незаменљив. Међутим, како рече Балашевић: „Власт  је власт, а част је част“ а једно с другим изгледа  не иде. Част је преименована у излизану флоскулу српских  политичара – „Ја то чиним у име народа“. И док опозиција као и увек  наступа разједињено, власт свог председничког кандидата окушава да представи као жртву непријатељских медија и сложне опозиције. Као да не живимо у истој земљи и не гледамо исти ТВ програм. Очигледно је власт толико слатка да се избори сматрају ратом, кампање борбом, политички противници непријатељима а фронт је наступ у јавности. Па ко кога више и боље заспе мецима из разноврсног арсенала. Кренули су и спотови, немаштовити, глупави, добри једино за прављење пародија и за увесељавање народа. А кандидат власти свуда стиже, пре подне је премијер, а поподне је на митинзима које преносе директно ружичаста и београдска градска телевизија. Пре неко вече по ко зна који пут гостовао је и на једној телевизији где царују „Парови“ и где сходно свом реномеу и пракси, усред озбиљне приче премијера, пардон председничког кандидата, пардон, председника странке, севну гуза статисткиње. Онако плитке панталоне скоро не видесмо, а кажу да су одавно изашле из моде. Једном у кадру, случајно. Више пута поновљен кадар, режирано. Политика и еротика подстичу страсти па некако иду заједно. Некада  је  било сасвим спонтаније. Пре неки дан на РТС-у чусмо говор Јосипа Броза пропраћен френетичним аплаузима и песмом “Друже Тито ми ти се кунемо“. Више беше аплауза и узвика него мудре беседе. Каже Тито: „ Наше објективне тешкоће су настале због наших субјективних пропуста. Ако имамо објективних тешкоћа и објективних недостатака, онда су оне резултат грешака наших руководећих људи“. Фраза сустиже фразу, а конкретно буде само када се секу главе које хоће да преузму власт. Дакле, ријалити је био и за време комуниста само је било мање медија. Данас у политичким водама одлично плива и тзв. Прелетачевић који иронично приступа политичкој ситуацији водећи ријалити кампању у складу са временом у којем живимо. Не даје обећања и одскаче од лажне озбиљности заступљене у политичком животу. На њега се пале, кажу, пасивни гласачи и млади који још нису чланови неке странке. Овај кандидат отеће гласове и некадашњем хашком затворенику сада народном посланику и такође председничком кандидату меког срца за главног конкурента. У интервјуу за новине он назва два, како показују истраживања, најопаснија кандидата опозиције, лудацима јер „немају ни своје партије нити елементарно политичко искуство“. Први  је, иначе,  био  председавајући УН, министар спољних послова, а други десет година заштитник грађана.

Елем, на све стране ријалити. Међутим, ако хоћете да успете у овој земљи, морате да савијате кичму и да се сагињете а тада је гуза најистуренији део тела, и на изволте, као и код плаћене статисктиње.

Верица Мићић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )