О нама

ЛН, ОПЕТ

Не прође ни двадесет година, а у вашим рукама се нађе лист у чијем је називу и име града у коме живите. Само у два случаја није било тако.

Први пут давних педесетих, када су у називу имале име реке од пет слова водоравно – ЈАДАР. Било је то време обнове и изградње, у Лозници је расла ВИСКОЗА са њом и Лозница која је постајала модерно насеље, а ЈАДАР је све то бележио.

Средином педесетих ЈАДАР се повукао јер је преовладало мишљење да концепту листа више одговара ново име: ЛОЗНИЧКЕ НОВИНЕ. Нажалост, иако прихваћене међу читаоцима, ЛН нису имале дуг век. Финансијске прилике биле су такве, да је увек нешто друго, наводно, било прече. На Новине се све мање мислило. Додуше, многи су се често присећали ЛН, али на томе се све и завршавало. Увек је објашњење налажено у све више надирућој фрази “колико пара толико музике”. Трајало је то више од две деценије, а онда је на велика врата нашег друштва крочио делегатски систем. Одмах је постављено питање “што потпунијег информисања делегата”. То је објашњавано “вишим интересом”, па је новац пронађен за издавање “Делегатских новина”. Стицајем срећних околности, убрзо је установљено да више информација треба и грађанима уопште, а не само делегатима. Тако се догодило да је реч “Делегатске” замењена речју “Лозничке”, па су 1982. године поново почеле да живе ЛОЗНИЧКЕ НОВИНЕ. Заглавље им је остало исто као што су имале у првобитној верзији, али је уређивачка политика у потпуности промењена. Писало се о свему што би читаоцу могло да буде важно и занимљиво. С друге стране, мало – мало, па опет она фраза: “колико пара толико музике”.

Последњи пут се чула 1992. године.

Касније су излазили само фабрички листови да би у марту 1995. у редакцији “Вискозиних новина” било покренуто “Наше време” за лозничку, крупањску, малозворничку и љубовијску општину. Након две године, новине су забрањене одлуком пословодства “Вискозе”…Опет је уследила пауза, па још један покушај борбе за опстанак “Вискозиних новина”које су нестале заједно са фабриком. Упућени кажу да и данас стиже пошта на адресу давно угашених ЛОЗНИЧКИХ НОВИНА. Оно што сада читате неки би назвали “новом серијом” са нешто измењеним именом: ЛОЗНИЧКЕ НОВОСТИ. Иста су два почетна слова имена, исти “иницијали”.

ЛН, опет.

Срећно вам читање!

П. С.

Овај уводник уз први број “Лозничких новости”, 21. марта 2008. године, написао је Слободан Петровић, доајен српског новинарства, дугододишњи уредник “Лозничких новина” и Радио Подриња. Слобо је био учитељ генерацији млађих новинара који су стасавали уз његове чувене реченице:”Шта је ово”? или “Гурај даље”. Тиме што је пристао да напише уводник, након најмање деценије “мировања”, био је снажан подстицај групи новинара који су одлучили да после приватизације РТВ “Подриње” “гурају даqе” у трагању за слободним и независним новинарством.

 

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )