НЕДОЗВОЉЕН ПРЕЛАЗ ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ И КРИЈУМЧАРЕЊЕ ЉУДИ – Авганистанци у помоћној згради

НАПОМЕНА: Имена су измењена за потребе текста

У помоћној згради једног домаћинства у Бањи Ковиљачи полиција је пре годину дана затекла групу илегалних миграната па су и они и власник куће на крају завршили на суду

Поступајући по наређењу судије за претходни поступак Основног суда у Лозници припадници криминалистичке полиције и Одсека пограничне полиције за странце, сузбијање илегалних миграција и трговине људима закуцали су 22. јануара прошле године, 40 минута после десет сати ујутру, на врата Димитрија Ђокића у Бањи Ковиљачи. Полицајац је уручио наредбу за претрес стана и других просторија и позвао га да добровољно преда лица, односно предмете који се траже и подучио га да има право да узме браниоца који ће присуствовати претресу. Пошто се Ђокић изјаснио да не жели браниоца, у његовом и присуству два пунолетна грађанина у својству сведока полицајци отпочињу претрес.

Триста динара за ноћ

Када су припадници МУП-а отворили врата помоћне зграде двадесетак метара даље од породичне куће Ђокића, угледали су групу људи тамније пути, затекли су девет странаца, по свој прилици Авганистанаца, од 1991. до 1997. годишта. Ниједан од њих није код себе имао никакве исправе па су сви приведени у Полицијску станицу у Лозници. Поред Ђокића, кривичне пријаве поднете су и против двојице из групе затечених илегалних миграната и то Дауда Ганија и Халеда Кармала због, како је наведено у пријави, постојања оправдане сумње да су “у намери да себи прибаве какву корист омогућили другом недозвољен боравак у Србији”. У пријави против Ђокића стоји да је од неутврђеног датума крајем децембра 2015. године до 21. јануара 2016. у урачунљивом стању са умишљајем илегалним мигрантима Ганију и Кармалу издао помоћну кућу у којој су били смештена и друга лица из Авганистана која нису имала пријављено боравиште ни пребивалиште. Они, такође, нису били у Центру за азил у Бањи Ковиљачи уписани као тражиоци азила, код себе нису имали документа, а Ђокић им је, према наводима из кривичне пријаве, наплаћивао 300 динара за ноћ по особи при чему је био свестан да је његово дело забрањено.

У складу са законом, полиција је о ономе што је открила у Ковиљачи обавестила заменика јавног тужиоца, а он јој је поверио саслушање.

– Крајем децембра почео сам, уз новчану накнаду, да пружам услуге смештаја страним држављанима у својој породичној кући и то, највероватније, Авганистанцима које одраније нисам познавао. Тада сам пружио услуге двојици Авганистанаца који су затечени код мене приликом претреса и лично сам од сваког наплаћивао преноћиште 300 динара по особи за ноћ, а нисам тражио документа на увид. Било ми је познато да се неће задржавати на територији Србије и да желе да оду у неку од земаља Европске уније. Њихов боравак нисам пријавио надлежнима зато што сам знао да их је забрањено примати на смештај. Напомињем да сам два странца лично примио, а осталих седам је највероватније дошло у току ноћи – изјавио је Ђокић полицији.

У изјави коју је касније дао заменику јавног тужиоца навео је и како је до свега дошло. Према његовом исказу, када су му на врата закуцала два млађа мушкарца тражећи смештај, при чему је један помало причао српски, прихватио их је најпре из хуманих разлога, а потом и из економских јер се, како је рекао, налази у тешкој материјалној ситуацији.

– Остао сам без посла, син и снаја су такође незапослени, а она има и здравствених проблема и то је искључиви разлог због којег сам одлучио да дођем до додатне зараде. Прихватам могућност одлагања кривичног поступка, уколико одређени износ уплатим у хуманитарне сврхе, с тим што молим да се има у виду моја материјална ситуација – рекао је окривљени.

Заменик јавног тужиоца сматрао је целисходним да се примени начело опортунитета и одредио је да осумњичени у року од шест месеци од пријема наредбе о одлагању кривичног поступка уплати 70 хиљада динара и ОЈТ достави доказ о уплати, а у супротном ће се кривични поступак против њега наставити.

Међутим, након саслушања двојице осумњичених Авганистанаца, имајући у виду разлике у исказима, указала се неопходност да се спроведе јединствени поступак за сва три лица, тако да ће он према свима бити спроведен према правилима редовног кривичног поступка и начело опортунитета се према Ђокићу неће применити, одлучио је заменик ОЈТ.

Хиљаду евра за помоћ

Осумњичени Авганистанци саслушани су у присуству преводиоца при чему су одбацили све оптужбе да су организовали недозвољен прелазак државне границе и кријумчарење људи, а на поступање полиције према њима нису имали никакве примедбе као ни на записник.

Саслушани су и други Авганистанци затечени у кући у Ковиљачи, а њихове приче осветљавају мигрантски пут, али су, исто тако, расветлиле и улогу Ганија и Кармала.

– Када смо из Турске стигли у Грчку, у парку нам је пришао неки човек и питао да ли нам је потребна помоћ да дођемо до Немачке, а када смо то потврдили, казао је да ће нам помоћи у замену за хиљаду евра. Дао је свој број телефона мом пријатељу који је био задужен за контакт са њим, уколико наиђемо на проблеме. Кренули смо са избеглицама преко Македоније и у Србију стигли 15. јануара. Након регистрације у Прешеву, одвојили смо се од избеглица, узели такси да нас одвезе до Шида, а на граници нас је хрватска полиција вратила зато што не говоримо арапски и фарси. Тада је мој пријатељ позвао оног човека, а он му је рекао да одемо у Београд где ће нас контактирати особа која ће нам помоћи да одемо до Аустрије. У Београду смо били два дана када нам се представио Дауд и одвео нас аутобусом у Бању Ковиљачу где нас је сместио у кућу неког човека. Када смо преспавали, Дауд је тражио хиљаду евра од нас. Четири дана смо боравили ту чекајући да нас пребаци преко границе, а онда нас је преместио у кућу другог човека где смо били смештени са још четворицом. Ту смо били два дана, онда је почео да нас удара и да тражи две и по хиљаде евра, али нико од нас не зна зашто је тражио толике паре. Видели смо током тих дана да су Дауд и Халед пријатељи пошто су стално долазили и одлазили заједно. Онда је дошла полиција и одвела нас у станицу – причали су приведени мигранти.

Судија за претходни поступак Ганију и Кармалу одредио је притвор у трајању до месец дана, а у изјави заменику јавног тужиоца они су одбацили тврдње да су организовали кријумчарење људи и недозвољен прелаз државне границе и тврдили су да су само чекали да им стигне новац од куће како би могли наставити пут за Немачку. Полиција је, међутим, поседовала и изјаву извесног мештанина Ковиљаче који је раније заједно са мајком био кривично процесуиран због давања смештаја илегалним мигрантима. Он је исказ поновио и пред замеником ОЈТ и, према његовим речима, 18. јануара код њега је дошла група страних држављана, а Гани је тражио да их прими на смештај, што је одбио. Касније га је Гани више пута телефоном наговарао да прихвати Авганистанце, али безуспешно. Три дана касније Гани се са још једним странцем појавио на његовим вратима са истим захтевом и понудом да ће платити колико год тражи, али му је рекао да то више не ради. Овај сведок потврдио је да Гани и још један Авганистанац у Ковиљачи обезбеђују смештај илегалним мигрантима, али да не зна за колико новца то раде. Његову кућу полиција је такође претресла 22. јануара, али тамо није пронашла мигранте.

Деветог фебруара се за 18. заказује главни претрес, а суд наређује довођење оптужених Авганистанаца из притвора у Шапцу. Главном претресу присуствовали су тужилац, сви оптужени, бранилац по службеној дужности двојице странаца, Ђокић се определио да заступа сам себе, а сведок из Ковиљаче и преводилац из Београда нису дошли. Како су оптужени разумели енглески језик и сагласили се са превођењем на њега, позван је судски тумач за енглески.

Шест месеци на годину дана

Сва тројица оптужених рекли су да разумеју оптужницу и да се изјашњавању кривима у потпуности па су прочитани записници са саслушања као и онај са претреса стана, а оптужени Ђокић није имао ништа да дода док су Авганистанци рекли да је тачно да су странце доводили из Београда у Ковиљачу. Тужилац је остао при оптужници и затражио да се Авганистанцима уз осуду изрекне и заштитна мера протеривање странаца. Није од њих тражио накнаду трошкова поступка. Бранилац се сложио са предлогом, али се успротивио протеривању зато што “оба странца имају намеру да се пријаве Центру за азил по завршетку судског поступка” и њихово протеривање не би било хумано.

Окривљени Ђокић, Гани и Кармал проглашени су кривим и изречена им је казна затвора у трајању од по шест месеци и истовремено одређено да она неће бити извршена уколико током годину дана не почине ново кривично дело. Авганистанци су ослобођени од плаћања накнада за судске трошкове, а Ђокићу је наређено да плати две хиљаде динара у року од 15 дана. Суд их је упозорио на значај пресуде и обавезу да је се придржавају, а како су се сви одрекли права на жалбу, пресуда је истог часа постала и правоснажна. Казнено-поправном заводу у Шапцу наложено је да двојицу Авганистанаца одмах ослободи.

Прекршајни суд “удаљио” мигранте

Авганистанци који су затечени приликом претреса Ђокићеве куће истог дана нашли су се пред Прекршајним судом у Лозници. Имајући у виду да они нису раније прекршајно кажњавани и да су због тога што су месец дана на путу остали без новца, Прекршајни суд им је изрекао само меру удаљења са територије Србије у трајању од једне године због кршења Закона о странцима и незаконитог боравка у нашој земљи.

Небојша Трифуновић

Верица Мићић

Projekat Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražava mišljenja i stavove Evropske unije.