КУЋНИ ЗАТВОР ЗА КРИЈУМЧАРА ЉУДИ – Заседа код Превалца
Страном држављанину Ј.З. смо нас двадесет петоро у Македонији, за транзит преко Србије, платили по 500 евра. Он је био са нама док нисмо илегално прешли у Србију, па се вратио у Македонију. Само нам је показао комби возило које ?е нас превести даље, а за ?ијим је воланом седео Б.О.
Б.О. из једног града у централној Србији осуђен је у Основном суду у Врању на затворску казну у трајању од једне године, јер је у судском поступку доказано да је у јуну 2013. године омогућио недозвољени транзит за двадесет петоро миграната кроз територију Србије.
Суткиња Анкица Ђорђевић, објављујући пресуду у предмету К.бр.1097/13, истовремено је одредила да ће се једногодишња казна затвора спровести у дело “тако што ће је окривљени издржавати у просторијама у којима станује”, као и да своју кућу не сме напуштати, осим у случајевима које предвиђа закон. У пресуди је појашњено да ће, уколико окривљени једном у трајању од преко шест часова или два пута у трајању до шест часова “самовољно напусти просторије у којима станује, суд одредити да остатак казне издржи у заводу за извршење кривичних санкција”.
ПОНОЋНИ ЕКСПРЕС
У образложењу пресуде наведено је да је окривљени, 11. јуна 2013. године одмах после поноћи, на аутопуту од Врања ка Београду, у путничком комбију “фиат дукато” превозио групу страних држављана-миграната из Пакистана, Малија и Сомалије, омогућивши им незаконит транзит јер нису поседовали никакву документацију за кретање, па ни за боравак у нашој држави. Наводно је крајња дестинација групе афро-азијата била Аустрија. Овај илегални транспорт прекинула је полиција која је зауставила комби код села Превалац, након чега је окривљени, заједно са мигрантима приведен у Полицијску управу у Врању.
Убрзо потом, 26. јуна 2013. године, Основно јавно тужилаштво (ОЈТ) у Врању подигло је оптужницу против Б.О. под ознаком Кт.бр.1958/13, због кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, из члана 350, став 3, у вези са ставом 2 Кривичног законика. ОЈТ је предложило да се окривљени огласи кривим и казни по закону, те да се према њему изрекне мера безбедности у виду одузимања предмета извршења кривичног дела (возило, мобилни телефони итд), што је и учињено.
Окривљени је на почетку суђења негирао извршење кривичног дела за које је оптужен. Навео је пред судијом да га је два дана пре хапшења ангажовао човек из једног села у западној Србији, наводно власник грађевинске фирме, да превезе његове раднике од Врања до Београда ради неког грађевинског посла. Објаснио је да је од раније познавао подручје Врања, јер је својевремено служио војни рок у овдашњем гарнизону.
– О новчаној накнади се нисмо одмах договорили, већ је то остављено за касније, када те људе превезем. Дошао сам у Врање у току ноћи, комбијем који сам позајмио од свог кума. Стао сам на првом стајалишту изнад бензинске пумпе на улазу у град, ту примио путнике. Журно су ушли у комби. Мислио сам да су то радници, нисам обраћао посебну пажњу. Били су црне пути и говорили енглески. Нисам посумњао да се не ради о радницима, јер знам да код газде који ме ангажовао раде Румуни, Бугари и други странци – казао је Б.О. на суђењу.
ДОГОВОР ИЗ КАФАНЕ
Он је додао да је по пријему путника кренуо у смеру Београда, али га је након десетак минута зауставила полиција и привела заједно са осталим путницима.
– Током тог кратког путовања, нисам разговарао са тим људима. Чак се нисам ни чуо са човеком који ме ангажовао за превоз, рачунајући да је све договорено и да нема потребе за додатним појашњењима. Не знам тачно за колико је особа регистрован комби који сам позајмио од кума – казао је окривљени на главном претресу одговарајући на реторичко питање суткиње, имајући у виду да је у мањем комбију превозио 25 људи.
Како би проверио овакве наводе Б.О, суд је током доказног поступка у својству сведока саслушао С.Ц. из једног места у Шумадији. Он је изјавио да познаје окривљеног од раније, да су се често виђали у једној кафани, те да је почетком јуна 2013. године присуствовао разговору окривљеног и предузимача који га је ангажовао “за превоз радника са Косова”.
– Разумео сам да је овај у претходном периоду остао без неких грађевинских радника који су га напустили, па је хтео да ангажује друге раднике. Касније сам чуо да је Б.О. ухапшен, а особу која га је ангажовала од тада више нисам виђао. Не знам шта је евентуално и за колико новац Б.О. требало да учини – казао је сведок С.Ц, али суд његов исказ није прихватио, процењујући да је дат с циљем избегавања или умањења кривичне одговорности окривљеног.
Двојица миграната испричала су на суђењу да је група у којој су се налазили илегално ушла у Србију из Републике Македоније. Наводно су у суседној држави, у пограничном подручју, упознали странца из Азије Ј.З. коме је свако од њих двадесет петоро за транзит кроз Србију платио по 500 евра.
– Дали смо му новац и он је био са нама док нисмо илегално прешли у Србију, па се вратио у Македонију. Само нам је показао комби возило које ће нас превести даље кроз Србију, а за чијим је воланом седео Б.О. Нисмо видели да ли је он лично примио неки новац како би нас превезао даље. Сви смо ушли у возило и он нас је возио до места где нас је полиција ухапсила – посведочио је током главног судског претреса један од ухапшених миграната.
Суд се у доказном поступку највише бавио тиме да ли је окривљени Б.О, у ноћи извршења кривичног дела, могао да примети да су особе које су ушле у комби на паркингу између села Павловац и Давидовац страни држављани који су илегално ушли на територију Србије. На његову умешаност у целу ствар указало је сведочење самих миграната коме је суд “поклонио пуну веру”, јер су они испричали да су за превоз дали новац и да их је, у склопу организованог ланца, чекало комби возило у које су ушли, а за чијим се воланом налазио управо Б.О. За суд је био неприхватљив начин на који се окривљени бранио, уз образложење да би било “нелогично да неко у возило прима њему непозната лица у већем броју, особе са којима не може да успостави никакав контакт и да се све то дешава под окриљем ноћи”.
ДОЈАВА
У прилог овој тези ишло је сведочење петорице полицајаца који су наведене ноћи били у патроли у околини Врања и зауставили возило у коме су пронашли мигранте.
– Добили смо од дежурне службе дојаву за праћење возила којим је требало да буду довежени илегални мигранти. Сви су затечени у возилу којим је управљао Б.О – полицијска је верзија овог догађаја.
Суд је на крају образложења пресуде закључио да је Б.О. кривично дело починио са тзв. “директним умишљајем” (био свестан да чини кривично дело и хтео његово извршење). Од отежавајућих околности, суд у радњама и личном статусу окривљеног није нашао ниједну. Није му чак узето за зло што је раније у више наврата осуђиван, имајући у виду да је од тих пресуда прошло много година. Као олакшавајуће околности приликом изрицања једногодишње казне кућног затвора, суд је навео чињеницу да је Б.О. породичан човек, да има малолетно дете, узео у обзир његов социјални и имовински сатус. На име судског паушала, морао је да плати 5.000 динара. Оваква пресуда потврђена је на вишој судској инстанци.
Пресудама Прекршајног суда у Врању, сви мигранти осуђени су по Закону о заштити државне границе на новчане казне и изречена им је мера удаљења са територије Србије. Како нису имали новац, новчане казне замењене су затворским.
(иницијали у тексту су промењени)
КАЗНА ИСПОД ЗАКОНСКОГ МИНИМУМА
У члану 350 Кривичног законика, најпре у ставу 2 пише да онај “ко у намери да себи или другом прибави какву корист, омогућава другом недозвољени прелаз границе Србије или недозвољени боравак или транзит кроз Србију, казниће се затвором од једне до осам година.
У ставу 3, за чију је повреду Б.О. био оптужен, прецизира се да “ако је дело из става 2 овог члана учињено од стране групе, злоупотребом службеног положаја, или на начин којим се угрожава живот или здравље лица чији се недозвољени прелаз границе Србије, боравак или транзит омогућава или је кријумчарен већи број лица, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година”.
Дејан ДИМИЋ
Никола ЛАЗИЋ
Projekat Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražava mišljenja i stavove Evropske unije.
