НАШИ СМО – Матрица
Да није отужно, било би смешно – то је мој утисак о неким догађајима претходних дана. Па да поделимо утиске.
Прво, протест војске и полиције. Митинг и контрамитинг, већ виђено као неуспешна формула из деведесетих па отуда није јасно зашто је власт томе прибегла у овом случају. Да не спомињем оног простодушног човека из Обреновца који је пред новинарима признао да је дошао у Београд у организацији своје странке, владајуће, или резервисту који је ламентирао над патриотизмом својих сабораца који никада нису тражили ратне дневнице. Можда он није, али јесу и то више пута на протестима, на пример, резервисти из Ваљева. И нико није рекао да то није у реду, пошто јесте. Закон им је давао то право. Међутим, изненађујућа је изјава министра полиције Небојше Стефановића који је захтев полиције за исплату дневница везао за патриотизам: “Ако је читав патриотизам стао у висину дневнице, онда се плашим да ти људи, који тако размишљају, не разумеју шта значи безбедносни апарат и не разумеју шта значи Србија”.
Ако сам добро разумела, не треба од државе тражити оно што је она у обавези да да, ако јој мислиш добро. Или, полицајци нису професионалци, њима је патриотизам у опису радног места, па када иду на терен они, заправо, и не морају да једу, јер су већ сити од тог узвишеног осећања.
Други случај – Скупштина Србије, Александар Мартиновић, шеф посланичке групе СНС, држи банку о “стварним разлозима” ЛСВ да не подрже избор Данице Маринковић за чланицу Одбора Агенције за борбу против корупције. То је зато, каже он, што је госпођа Маринковић у својој биографији навела да је удата и мајка двоје деце, а ЛСВ је са Пајтићем (ДС) промовисала уџбеник који промовише хомосексуализам. Занео се он, чита одломке из уџбеника, председница Скупштине Маја Гојковић се узвртела, опомиње, каже “Не могу да дозволим да то читате даље”, он упоран да прочита “Имам обавезу”. “Имам обавезу”. Она му поново наглашава да то не треба да чита шаљући му поруку мимиком да има добар разлог за то. Међутим, он наставља, а она избезумљена, несвесна камера и микрофона шапуће “Не могу, Ана је ту”. “Не могу због Ане да дозволим”. Онда се чује како неког пита: “Да ли ме је разумео?”
Наравно да није. А како сте ви разумели ово – да је дозвољено говорити против хомосексуалаца само када министарка Ана Брнабић није ту или да постоје подобни и неподобни хомосексуалци. Какве то везе има са људским правима и законима ове земље? Никакве, као и у случају дневница. Може да се тумачи и овако и онако, како устреба.
Трећи случај – актуелни председник Србије Томислав Николић држи говор о државним пословима у овој години и некако се дотакне и предстојећих избора. Каже, није нескроман, али не види разлог зашто се не би опет кандидовао за председника, наводећи да не познаје човека у Србији који би боље обављао тај посао од њега, и који би боље сарађивао са Владом Србије коју предводи Александар Вучић. Тврди да се не може десити да не добије подршку Вучића за нови мандат из простог разлога “Замислите Србију да Вучић и ја не сарађујемо”.
Хвала Богу да нам је председник скроман па зна где му је место, уз Вучића, наравно, не уз народ, али како ви читате разлику у ставовима око кандидатуре. Николић рече да ће до Божића објавити кандидатуру, Вучић само сат времена касније рече да ће одлука о кандидату СНС бити донета за два-три месеца. Или је Николић хтео да јавно стави Вучића под притисак или је Вучић хтео да му опет јавно поручи да се не нада превише.
Опасно је када власт понесе. Замислите да је Стефановић рекао нешто у смислу да разуме тежак положај полиције, да они имају право на дневнице или обећану једнократну помоћ, да се извинио њима и њиховим породицама што држава не може сада да одржи обећање, да је Маја Гојковић одлучно прекинула Мартиновића због недозвољене дискриминације, а да га је Вучић одмах сменио или да је Николић уместо разметљивости, грађанима Србије показао своју државничку културу, нешто у стилу намеравам да затражим подршку грађана Србије за још један мандат или нешто слично томе…
Што би рекли у мом омиљеном шоу-програму “Твоје лице звучи познато” – Матрица Вам је превисоко постављена, да је само тон нижа, било би много боље.
