ДОМ ЗДРАВЉА – Заштита од злостављања
У последње три године лознички Дом здравља пријављено је 38 случајева занемаривања деце, док су само лане пријављена 54 случаја физичког и осам психичког злостављања жена. У питању су кривична дела која су одмах пријављена Центру за социјални рад и полицији
У процесу заштите деце од занемаривања и жена од злостављања, у лозничком Дому здравља „Др Миленко Марин“ поступају по посебном протоколу донетом од стране Министарства здравља који садржи мере и активности које у таквим случајевима морају да предузму здравствене установе. Такође, поступа се и по правилнику о акредитацији здравствених установа који садржи критеријуме за заштиту осетљивих групација становништава међу којима су и жртве насиља као што су деца и жене. Према речима Љиљане Ранковић, референта за управљање квалитетом рада у овој установи, у складу са тим, дефинисане су процедуре и формиран је стручни тим за заштиту деце од злостављања и занемаривања састављен од педијатара и медицинских техничара. У последње две године чланови тима прошли су посебну обуку а на стручном састанку упознати су и са показатељима на основу којих се може препознати одређена повреда или стање као последица насиља.
– Направљена је разлика између тога шта је повреда која је последица насиља а шта је тзв. задесна повреда, затим, повреда која није примерена узрасту детета, ако на телу има више повреда са ранама које имају различите стадијуме зарастања или уколико механизам повређивања како изјављује родитељ, старатељ или пратилац детета, није у складу са типом повреде те се она третира као сумња на злостављање. У таквим случајевима етичка, морална и законска обавеза здравствених радника јесте пошто је насиље кривично дело, да насиље па и сумњу на злостављање, ако су у питању деца, пријаве надлежним институцијама – каже Ранковићева.
Од 2013. године Дом здравља пријавио је 28 случајева занемаривања деце, а од почетка ове године било их је десет, док су само у току прошле године пријављена 54 случаја физичког и осам психичког злостављања жена. Жене, углавном, помоћ затраже од Службе хитне медицинске помоћи, а спорадичних случајева има и у Служби за здравствену заштиту одраслих. Сви досадашњи случајеви су у писаној форми достављени Центру за социјални рад и о њима је одмах телефинским путем обавештена и полиција.
– Има случајева када жена не жели да пријави насиље, међутим, када су у питању деца, поступа се у њиховом најбољем интересу. Такви случајеви насиља се обавезно пријављују без обзира на то да ли су родитељи сагласни са тим – истиче Ранковићева.
У циљу потврђивања и унапређивања сарадње и правилне примене процедуре и мера које су неопходне да би се жртве насиља заштитиле, недавно је на иницијативу др Бранке Красавац, в. д. директорке Дома здравља одржан стручни састанак. Поред представника тимова који се баве заштитом деце од занемаривања и злостављања и представника служби за заштиту здравља одраслих, здравствену заштиту жена и хитну медицинску помоћ, на састанку су учествовали и представници Центра за социјални рад са којим је Дом здравља пре две године потписао споразум о сарадњи.
– Како је здравствена установа прва карика у процесу заштите жртава насиља, главни закључак је да здравствени радници треба да уоче насиље или сумњу на насиље, да то документују у складу са протоколима, да ураде процене ризик и стања жртве и да без одлагања обавесте надлежне органе. Потврђено је да су процедуре које се односе на заштиту деце и жена од насиља одговарајуће и покренута је иницијатива да се у стручни тим укључе патронажна сестра и представници Центра за социјални рад као консултанти – каже Ранковићева.
Као установа примарне здравствене заштите, Дом здравља, између осталог, промовише људска права и права пацијената и указују да насиље представља кривично дело, да није само лични већ и друштвени проблем и да о њему треба причати јер само тако можемо да се заштитимо.
В. Мићић
