НОВА КЊИГА – Лешница за почетнике

НОВА КЊИГА – Лешница за почетнике

urosevic

Лешничанин Милојко Урошевић (58), доктор ветерине, после две године прикупљања грађе и писања, ових дана објавио је књигу „Лешница за почетнике“ коју је издало овдашње Културно- просветно друштво „Јадар“

– Најпре сам мислио да немам довољно материјала о Лешници, али су се одједном појавиле књиге и документи који су ми пуно помогли. Желео сам књигу која ће се разликовати од других. Замислио сам као да је Лешница полупано стакло и да треба што више парчића да склопим како би све било на једном месту. Где год сам нашао нешто о Лешници, уклопио сам у књигу. Настојао сам да сажмем текст, да реченице буду краће и да се са мало речи и уз помоћ фотографије које је тешко наћи, каже много. Отуда и назив књиге, да практично може свако да је чита и да га на лаган начин проведем кроз историју Лешнице – казује нам Милојко Урошевић, доктор ветерине, који се из љубави према свом родном месту али и наговору пријатеља одлучио да приреди књигу „Лешница за почетнике“.

Књигу је издало овдашње Културно-просветно друштво „Јадар“, штампана је у триста примерака и како каже аутор, без спонзора. У помоћ су му притекли пријатељи, а велику техничку и моралну подршку пружио му је Јанко Тинтеровић, председник „Јадра“, са којим је пре петнаест година у оквиру друштва основао етно-клуб чији су му експонати пуно помогли.

Књига обухвата историјат  Лешнице од 1528. године када се први пут помиње па све до данашњих дана. Сазнајемо да је ово место имало само 14 домаћинстава и да је било  дервенџијско насеље, што значи да су Лешничани били чувари мостова, прелаза, клисура и других опасних места. Звала се Велика, Варошица, Турска, Црвена Лешница,  Касаба, али и Град Лешница. Добила је назив по дрвету лески која код Срба има посебно значење и веровање. Једно од њих је да у леску не удара гром па су се испод ње крили чобани када загрми.

Књига прати развој Лешнице кроз устанке и ратове, рушење и поновно грађење захваљујући добротворима међу којима је једна од највећих била Стака Пејић. Стака је изградила школу, зграду за лекара одредивши му новчану надокнаду из свог фонда. По њеном yахтеву био је обавезан да лечи и људе који не могу да плате.

Лешница је урбанизована 1835. године по плану инжењера Франца Јанкеа, Словака који је живео у Бечу. План Лешнице је јединствен у читавој Европи – двоструки крст са великим квадратним тргом у центру насеља. Сазнајемо да је Дрина често плавила овај крај па и те

  1. године када је због њеног изливања био обустављен саобраћај између Лешнице и Лознице. У књизи је забележено да су у лето 1914. године у кафани Радована Бањца, члана Младе Босне, преноћили Гаврило Принцип и Трифко Грабеж.

Прве политичке странке  настају 1881. године након што је Србија постала независна. Чланови најбогатије породице Пејић су либерали а после демократе док су Исаковићи најпре били напредњаци,  а потом радикали. „Како ко дође на власт у Србији, прогони оне друге.“

Читалац сазнаје и да је „Циглана“ некада припадала породици Стојановић, али им је одузета 1948. године. Забележено је да је први мотор у Лешницу пре рата стигао возом Ђорђу Цветковићу  „који га је упалио, али како није знао да га угаси,  возао га је док није нестало бензина.“  Посебна рубрика посвећена је рок-саставима и надалеко чувеним игранкама у Лешници и мото скуповима.

Милојко и Јанко планирају да приреде још једну књигу у којој ће бити заступљени још неки знаменити људи овог места који су неправедно изостали. За сада имају само идеју и наслов „Лешница у белом сатену“, садржаваће доста фотографија и кажу биће још занимљивија од „Књиге за почетнике“.

В. Мићић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus (0 )