Породично насиље: Прича која се годинама понавља – ОН ПИЈЕ И БИЈЕ, ОНА ПРИЈАВИ,  ПА РУКУ МИЈЕ

С.С. се напије, псује и бије,  а супруга С.М. бежи у полицију да пријави, али на „претрес“ или не долази или га не терети. Обоје имају једва четрдесетак година и четворо деце. Осуђиван неколико пута за породично насиље на новчану казну, а задњи пут на условну. Иако је С.С.без посла,  ОЈТ предлагало и меру „одложеног кривичног гоњења“ према којој би уплатио 10.000 динара у „хуманитарне сврхе“ и не би био поднет оптужни предлог, а реч је о вишеструком повратнику који чини исто кривично дело насиља према члановима породице    

Био је С.С. у браку једва четири године када је осуђен 2004.године због кривичног дела из члана 118. КЗС и кривичног дела  из члана 23. Закона о јавном реду и миру на новчану казну од 10.000 динара. („Ко употребом силе или озбиљном претњом да ће напасти на живот или тело повређује или угрожава телесни или душевни интегритет члана породице……”чл .118а). Само три године касније због кривичног дела  из члана 194. КЗ осуђен је на новчану казну од 12.000 динара.( „Ко применом насиља, претњом да ће напасти на живот или тело, дрским или безобзирним понашањем угрожава спокојство, телесни интегритет или душено стање члана своје породице…“ чл. 194). Исте године  Јавно тужилаштво је подигло оптужни предлог против С.С. аутомеханичара без запослења, оца троје малолетне деце, јер је у породичној кући, у алкохолисаном стању,  почео бацати и ломити ствари,  а потом је ударао супругу С.М. у главу шакама, а затим песницом у глави и мајку С.П. па је тако “применом насиља, дрским и безобзирним понашањем угрозио спокојство, телесни интегритет и душевно стање чланова породице, чиме је извршио кривично дело “насиље у породици, члан 194”. Све се то десило током новогодишњег “сијела”, у присуству и других  ближих чланова породице, његовог брата, сестре и зета. С.С. је демантовао ове наводе, тврдећи да су њега напали зет и брат, да никога није тукао, да је можда мало одгурнуо супругу. Мајка је дала изјаву да  јој син “има проблема са алкохолом и кад пије малтретира све укућане, а кад је трезан добар је човек”. Потврдила је наводе из оптужног предлога  тражећи да га пошаљу на лечење јер трезан никога не би ударио. На главни претрес нису дошли ни окривљени, ни оштећене. Нису то учинили ни наредне четири године. Суд је чинио све што је било на располагању, тражио да се приведе, али се полиција враћала необављена посла јер је супруга С.М. тврдила да ради у Црној Гори као сезонски радник, па у Крагујевцу, Краљеву и да не зна адресе. У међувремену, С.М. је још једном пријавила супруга у полицији због претњи и псовања, он је дошао за њом у полицијску станицу. Епилог је био нови општужни предлог који је поднео Јавни тужилац али овога пута због кривичног дела “напада на службено лице у обављању дужности”. Веће (тада) Општинског суда у Пријепољу донело је у децембру 2008.године  решење да се води јединствен постуипак у случају С.С. Током наредне четири године заказано је и отказано 13 главних претреса  јер ни полиција није могла да нађе С.С. Тако је  Основни суд  у Пријепољу у мају 2011. године  у кривичном предмету  окривљеног С.С. због извршења два кривична дела по оптужном предлогу ОЈТ од 2007. и 2008.године донео решење да се одбија оптужни предлог  за дело насиља у породици из члана 194. због наступања апсолутне застарелости. У међувремену, породица је увећана за још једног члана, па уместо троје сада су С.С. и С.М. имали четворо деце. Али за разлику од птужног предлога за насиље у породице за које је наступила апсолутна застарелост, још је био актуелан оптужни предлог за напад на службено лице у обављању службене дужности. Како су од подизања оптужнице прошле већ биле три године,  постојала је и овде опасност  од  застарелости кривичног гоњења. Зато се у октобру 2011.године судија обраћа судском већу сматрајући да се С.С. “очигледно крије и избегава вођење поступка”  те да су испуњени услови да му се одреди притвор. Судско веће је одредило притвор, а 2013.године је издата и потерница да се С.С. приведе у Окружни затвор.

ОПТУЖНИ ПРЕДЛОГ “ПАО” ЈЕР ПОЛИЦАЈЦИ ТОКОМ ЛЕТА  НЕ НОСЕ ЈАКНЕ

Судско веће је укинуло притвор С.С. јер је на салушању обећао да неће избегавати вођење поступка али су му одузете исправе и забрањен приступ земљама ЕУ, а изречена му је и мера забране напуштања места боравка.  Тако је коначно у децембру 2013.године одржан главни претрес  за кривично дело  напада на службено лице.  ОЈТ је предложило санкцију од три месеца затвора.  Оба полицајца која су дала исказ пред ОЈТ овога пута су изјавила да се не придружују гоњењу. Први полицајац је казао да се баш и не сећа шта се све догађало јер је “било давно” али се сећа да је С.С. другог полицајца хватао за раме и јакну, као и да је њега другом руком ухватио за ревер јакне и ударио у лице. Дуги полицајац се није  сећао ничега, а  у међувремену је напредовао у послу и одселио у Београд. Супруга С.М. такође је изјавила на главном претресу да се није ништа десило као што стоји у оптужном предлогу, да њој С.С. није претио и није је псовао и да она није због тога дошла у полицијску станицу већ само да тражи савет пошто је био припит. Како је рекла даље, С.С. је дошао за њом и тражио да се врати кући, а потом је упућена у другу просторију али је чула када је полицајац К.М. рекао њеном супругу: “лијао лијао, па долијао”.  И окривљени С.С. се сетио те реченице полицајца али је изјавио да су полицајци лагали да их је напао, да су они њега тукли, те да није могао да их хвата за јакне јер је било лето и јакне нису ни имали на себи у канцеларији.

Суд је заказао још један главни претрес уз захтев да полиција достави информацију какве униформе носе полицајци лети. Био је јануар 2014.године када је суд донео ослобађајућу пресуду јер је оценио да није доказано да је окривљени извршио кривично дело за које се терети. Суд је утврдио да су искази  полицајаца ”нелогични” (да је окривљени једном руком једног полицајца  ударао у уста, а другом руком  истовремено другог полицајца држао за раме), те да се у извештају полиције наводи  да лети полицајци носе летњу униформу( кошуље, а не јакне). ОЈТ је у марту 2014. упутило жалбу Вишем суду у Ужицу али је она одбијена и потврђена је првостепена ослобађајућа пресуда. С.С је укинута мера забране напуштања боравка у априлу 2014.  Само годину дана касније Основни суд у Пријепољу разматраће нови општужни предлог против С.С. Опет због насиља у породици.

КРИВ ЈЕ

Наиме, док је још трајала жалба Вишем суду за кривично дело које му се стављало на терет С.С. је, према оптужном предлогу ОЈТ од маја 2015. угрозио телесни интегритет и душевно стање супруге С.М. применом насиља, дрским и безобзирним понашањем у алкохолисаном стањум, што је више пута раније чинио. Он је 3.марта 2014. супрузи псовао мајку, називао њену породицу фукарама и ударио је отвореном шаком у лице, гурао је и тиме починио кривично дело насиље у породици, члан 194. ОЈТ је предложио казну затвора од пет месеци. С.С. је негирао наводе из оптужног предлога приликом саслушања у тужилаштву јер “не пије годину дана”. Супруга С.М. мајка сина од 13 година и кћерки од 11,8 и 5 година навела је да од почетка није лепо живела са С.С. да га је у више наврата пријављивала полицији због физичког и психичког малтретирања, да су подношене кривичне пријаве, да је осуђиван на новчану казну и једном условно. Како се наводи у записнику са саслушања пред ОЈТ она је изјавила да се “придружује кривичном гоњењу”  и да је захтевала да се обавести и Центар за социјални рад због смештаја јер се плаши за своју безбедност. Главни претрес одржан је у  новембру 2015.године.

Заменик ОЈТ је навео да се пре подношења  оптужног предлога у поступку примене одложеног кривичног гоњења С.С. обавезао да ће  уплатити 10.000 динара, о чему је ОЈТ донео наредбу  у августу 2014. али је С.С. одлагао уплату, па се тако сам оптужио. Супруга је изјавила да се не придружује кривичном гоњењу као И да је обавештена да као супруга не мора да сведочи уколико не жели. Међутим, овога пута је и упозорена  на последице  уколико буде давала лажни исказ.  С.М. је казала да се наведеног датума није ништа десило, да није ништа тачно што је записано у записнику и да ју је тужилац питао само за матични број и име оца, да је она дала исказ  да нема проблема са мужем али да је он болестан, а не може да се лечи. Иако јој је предочен записник који је потписала код ОЈТ, она је остала при тврдњи да “записано” не стоји. Јавни тужилац је био упоран наводећи да је С.С. самим тим што је пристао да плати новчани износ који му је наложен уверен да је извршио дело. Оштећена је дала исказ пред тужиоцем и полицијом али је лажно сведочила пред судом,   сматра тужилац, јер се уплашила  казне затвора која је предложена, а коју је тужилац намеравао да смањи на условну што је зависило од понашања актера у поступку. Судија Основног суда у Пријепољу, ценећи све наводе, донео је пресуду да је С.С. крив јер је извршио дело породичног насиља из члана 194. те му је изрекао  условну осуду на казну затвора од 5 месеци која се неће извршити уколико током наредне три године не изврши нови кривично дело. Како је наведено у образложењу, приликом одмеравања казне суд је као отежавајућу околност ценио његову ранију осуђиваност, док је као олакшавајућу околност  ценио чињеницу да је незапослени отац четворо деце.

Индира Хаџагић

Мемнуна Цмиљановић

Projekat Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražava mišljenja i stavove Evropske unije.