ПРОСЕЧНЕ ЗАРАДЕ У СЕПТЕМБРУ – Лозница друга по скоку зарада

ПРОСЕЧНЕ ЗАРАДЕ У СЕПТЕМБРУ – Лозница друга по скоку зарада

grafikon-zarade

Са скоком од 17 одсто у односу на августовску просечна септембарска зарада у Лозници имала је други по величини раст у Србији, али је и даље у великом заостатку за републичким просеком

Према подацима Републичког завода за статистику, септембарска просечна зарада без пореза и доприноса у Лозници скочила је за 17,3 одсто у односу на августовску и износила је 33.958 динара. Лозница је по скоку просечних зарада у спетембру заузела друго место у Србији, иза Босилеграда у којем су плате порасле за чак 50,7 одсто, а за врат нам је дисала Чока са порастом од 17,2. Ипак, упркос порасту, лозничка просечна зарада заостаје за републичким просеком за стотинак евра, односно 12.600 динара пошто је просечна септембарска зарада у Србији износила 46.558 динара.

У Мачванском управном округу предњачи Коцељева у којој запослени у просеку примају нешто више од 41 хиљаде динара, друга је Љубовија у којој је зарада девет динара нижа него у водећој општини, а на трећем месту је Шабац са 39.657 динара. Шапчани и Малозворничани једини су у округу у септембру примили мање зараде него у августу. Богатић се са просеком од скоро 35 хиљада држи на четвртом месту, а Лозница је пета испред Малог Зворника у којем је зарада за једва мало више од 200 динара премашила 33 хиљаде. На дну окружне листе просечних плата налазе се Владимирци у којима се у септембру просечно зарађивало једва 150 динара изнад 30 хиљада и Крупањ који се са зарадом од 29.721 динаром налази у групи општина са најнижим платама, онима које не прелазе 30 црвених.

У Србији запослени у свега 25 општина зарађују више од републичког просека, а од тога их је десет београдских. Као и обично, највише зарађују Сурчинци, у спетембру 88 и по хиљада, а изнад 70 су још и Нови Београд, са 300 динара више од те границе, и Костолац са скоро 73 хиљаде. Крупњу друштво праве Алибунар, Ариље, Жабари, Мало Црниће, Гаџин Хан, Бела Паланка, Врањска Бања и Трговиште у којем се најмање зарађује, свега 25.105 динара.

Што се тиче области делатности у којима се највише зарађује, ту се мање-више не мења много, најисплативије је бавити се рачунарским програмирањем и консултанстким делатностима пошто је ту просечна зарада по запосленом у септембру била нешто виша од 231 хиљаде динара. Добре 54 хиљаде мање примили су запослени у ваздушном саобраћају ( то је оно што Сурчинцима “надувава” зараде), управљачи и саветници зарадили су више од 121 хиљаде, а они који пружају услужне делатности у рударству близу 117 и по хиљада. Хиљаду мање од њих зарадили су запослени у производњи дуванских производа, а занимљиво је да су радници у производњи прехрамбених производа примили три пута ниже плате, свега 39 хиљада. Изнад стотину хиљада примају и они који се баве рекламирањем и истраживањем тржишта, а најниже зараде у септембру исплаћене су у путничким агенцијама и код тур-оператера једва нешто више од 21 и по хиљаде.

Н. Т.

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )