НЕЗАВИСНИ МЕДИЈИ ЗА НЕЗАВИСНО СУДСТВО- НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ – Сви сведоци, а сведока нигде

Она је дане проводила радећи и старајући се о шесторо деце, он пијући, а цео комшилук се склањао да не буде сведок “тих дешавања”. Када су психичко злостављање и претње постали неиздрживи, мајка и кћерка затражиле су институционалну помоћ

Жељка и Милан, тако ћемо их звати, развели су се у јулу 2013. године, али су остали да живе у истој кући. Она на спрату са њихово четворо деце, од којих двоје малолетних, он сам у приземљу. Пола године касније,  Жељкина породица се проширила за још двоје малолетне деце које је примила на старање након смрти сестре.  Дане је проводила старајући се о деци и тражећи додатне послове јер са 22.000 колико је износио кућни буџет састављен од социјалне помоћи и дечјег додатка, њих седморо није могло да преживи. Милан је за то време, углавном пио и наставио да, као и у браку, малтретира своју бившу жену. Она је то трпела све до 19. августа 2015. године када се Милан, пијан, попео на спрат и уз тешке речи истеривао Жељку и децу напоље. Она је, први пут, тог дана позвала полицију и затражила заштиту. Полиција је изашла на увиђај и пошто није било физичког насиља, опоменула је Милана, а Жељку упутила на Центар за социјални рад. Наредног дана она је тамо и отишла у пратњи кћерке, зваћемо је Нина ( 1996). Обе су испричале шта преживљавају, са каквим страховима се боре, каквим су претњама изложене и после разговора са стручним тимом, поднеле су пријаву за психичко насиље у породици. Центар за социјални рад је 31. августа о томе обавестио Основно јавно тужилаштво (ОЈТ) наводећи да се Жељка и деца плаше за своју безбедност и да су сви угрожени у таквом окружењу.

Цео комшилук види, али ћути

 Жељка је 28. септембра у полицији детаљно навела како изгледа њена и свакодневица њене деце поред бившег мужа, како је рекла, стално пијаног и агресивног, што је био и разлог за њихов развод.

– Моја деца и ја свакодневно живимо у страху, а наша врата су стално закључана. Мени прети на разне начине. Када одем у надницу, трговину или било где, он ме сачека испред куће са секиром и прети да ће ме исећи на комаде. То је учинио и пре два дана око 22 часа када сам се вратила од комшинице код које сам пекла ајвар, називао ме је свакаквим погрдним именима и “курвом”, претећи да ће доћи у три сата у зору да ме измасакрира том секиром. Када је у таквом стању, страх ме је да заспим, стално сам психички напета и уплашена за децу, нарочито за Нину којој стално прети да ће јој извадиити очи и да јој је боље да иде из његове куће. Дошла сам у ситуацију да због њега више не смем да идем нигде да радим, а ми не можемо да преживимо ако ја не обезбедим који динар кроз надницу. И млађа деца много трпе јер он се последњих месец и по дана уопште не трезни. Ако нас не напада директно, онда по целу ноћ пушта прегласно музику и прави несношљиву буку па деца у школу иду ненаспавана. То види цео комшилук, али ћути. Само је једном један од њих покушао да нас заштити, а онда је и он данима трпео Миланове увреде. Верујем да би сви они сведочили али само ако би добили гаранцију да Милан никада неће сазнати њихов идентитет, другачије не би.

Полиција је саслушала и Милана, у својству грађанина, 6. октобра, после Жељкине пријаве. Он је све негирао тврдећи да је Жељка неодговорна као мајка, да га је већ “тужакала” што ју је назвао “курвом” и да је због тога против њега вођен прекршајни поступак.

Милан је поновио изјаву и 16. новембра када је по налогу ОЈТ саслушан у својству осумњиченог.

– Није тачно да сам стално пијан, и када јесам, знам шта радим. Јесам једном Нини рекао да Жељки треба поломити ноге зато што стално иде од куће, али нисам намеравао да то и урадим.

И Жељка је, истог дана, дала изјаву, али са много више детаља. Говорила је да је раније било

и физичког насиља, да он не плаћа алиментацију, да је она од страха и не тражи, али да повремено нешто и да млађој деци.

– Када год ме пресретне, он каже: “Докле ћеш да идеш код других да те саветују. Да ли знаш да ћу убити тебе па себе да ми нико после тога не би могао наудити.”

Тада је и Нина саслушана у својству сведока, при чему јој је указано да не мора да сведочи, али она је рекла да жели и није прихватила ни пониђену меру посебне заштите.

– Ја сам инсистирала да пријавимо тортуру коју трпимо. Једном је мајка била у Београду на родитељском састанку  код сестрића, чији је старатељ, и морала је тамо да преноћи, а он је упао у наш део стана побацао њене ствари говорећи “Овде мора крв пасти”. Тада ју је сачекао на капији са секиром, а никога није било да нас заштити. Сви су само затворили прозоре – рекла је.

Син је одбио да сведочи

Два дана касније ОЈТ подиже оптужни предлог пред Основним судом у Лозници против Милана због кривичног дела из чл. 201. став 1 Кривичног закона “због оправдане сумње да је у периоду од јуна  до октобра 2015. у урачунљивом стању са умишљајем у више наврата претњом да ће напасти на живот и тело оштећене и дрским понашањем угрозио спокојство и телесни интегритет бивше супруге и кћерке”, тражећи, уз навођење доказа,  да се на главном претресу окривљени прогласи кривим и да му се изрекне условна осуда казном затвора од осам месеци под условом да у року од две године не понови кривично дело.

Суд је заказао главни пререс за 29. јануар ове године, али Милан се није појавио јер је у том периоду био у затвору осам дана као замену за казну од осам хиљада динара коју је добио од Прекршајног суда у поступку због истих дешавања.

Суд је заказао нови претрес, што је ОЈТ и оштећеним усмено саопштено, а Милану је упућен позив, а затражени су на увид и списи од Прекршајног суда. На главном претресу 21. марта били су присутни сви позвани. И тужилачки сарадник ОЈТ и оптужени изјавили су да немају нових предлога за допуну доказног поступка. Суд је позвао оптуженог да се изјасни о свим околностима које га терете уз поуку да може да изнесе све чињенице које му иду у корист. Оптужени је поновио све као и приликом спровођења доказних радњи у ОЈТ.

Суд је затим прешао на испитивање сведока, најпре Жељке која је, такође, поновила раније изнете чињенице. И приликом суочења Жељка и Милан остали су код већ реченог.

Нина је упозорена да не мора да сведочи против оца, али она је то учинила. Током сведочења изнела је и нове појединости као на пример да је отац од ње и брата тражио новац под претњом. Током суочавања отац је све негирао, а кћи све потврдила.

Тужилачки сарадник је предложио да се на главном претресу саслуша и син као сведок као и прва комшиница. Претрес је заказан за 14. април о чему су присутни усмено обавештени. Син се одазвао позиву, али је после упозорења да није дужан да сведочи изјавио да он не жели да сведочи.

Комшиница је потврдила да је више пута чула свађу из њихове куће и дворишта, али да не зна ништа о чему би могла да сведочи јер никада није присуствовала “тим дешавањима”.

– Ситуације би се одвијале тако што бих се ја, када би се чула свађа из њихове куће или дворишта, склањала у своју кућу да томе не бих присуствовала. Зато ја и немам непосредних опажања о нападима оптуженог на оштећене – рекла је она. За разлику од сина, трошкове није тражила.

После извођења свих доказа, ОЈТ је тражио да се Милан казни затвором на шест месеци за продужено кривично дело насиље у породици учињено према бившој супрузи, а на три месеца за кривично дело насиље у породици према кћерки, па да му се потом изрекне јединствена, условна казна затвора у трајању од осам месеци, са роком провере од две године. Он се обавезао и да суду плати пет хиљада динара паушалних трошкова. Оштећене су се придружиле завршној речи тужилачког сарадника не истичући имовинско-правни захтев и не тражећи трошкове. Милан је признао кривицу и прихватио предложену казну.

Суд је Милана прогласио кривим и изрекао предложену казну уз поуку о начину и року подношења жалбе. Он се тог права одрекао као и остали учесници у поступку па је пресуда постала правоснажна даном доношења.

Верица Мићић

Небојша Трифуновић

 

Projekat Nezavisno novinarstvo za nezavisno sudstvo finansira Evropska unija u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost nedeljnika Vranjske, Polimlje, Kikindske, Lozničke i YUCOM-a i ne odražava mišljenja i stavove Evropske unije.