АКТИВИЗАМ ОСИ : ПОКРЕНИ СЕ, ОКРЕНИ СЕ (13) – Треба се борити за радна места
За три године постојања Удружења особа са инвалидитетом “Лагатор” успело је да реализује 15 пројеката, десет са републичког и пет са градског нивоа. Ми сами тражимо решења за своје проблеме, обраћамо се свима где мислимо да постоји могућност да нам се помогне, каже извршни директор УОСИ “Лагатор” Горан Петронић
Удружења особа са инвалидитетом “Лагатор” основано је у новембру 2013. године и за кратко време прерасло је у организацију која има евидентне резултате. Осим што су окупили око 450 чланова свих категорија инвалидитета они су направили озбиљне кораке у решавању незапослености, једног од највећих проблема друштва, а посебно ове популације.
Недавно је у просторијама удружења свечано отворен мини кол-центар у коме је запослено осам лица као резултат сарадње “Лагатора” са фирмом “Медисан”, Високом школом за пословну економију и предузетништво (ПЕП) из Београда и локалном самоуправом.
– Велики проблем је што су остала удружења учаурена, не покрећу иницијативе већ чекају и ослањају се на локални буџет. Напишу пројекат, добију новац и кажу, то је то. Ми не чекамо, већ сами тражимо решења за своје проблеме, тражимо подршку, пишемо и амабсадама, хуманитарним фондацијама на републичком нивоу, министарствима, обраћамо се свима где мислимо да постоји могућност да нам се помогне. Највећи проблем који тишти особе са инвалидитетом је незапосленост, односно проблем запошљавања пошто већина чланства нема радно место. У последњих годину дана имамо добру сарадњу са градском управом и уз њихову помоћ и помоћ лозничке филијале Националне службе запошљавања и ПЕП у октобру смо успели да запослимо осам особа са инвалидитетом у кол-центру, а на истом месту ускоро ћемо запослити још четири. Са друге стране, преко јавних радова су прошле године радиле 102 особе, а ове 81 чиме смо врло задовољни као и сарадњом са лозничком филијалом Националне службе запошљавања – каже извршни директор УОСИ “Лагатор” Горан Петронић истичући да су у претходне три године успели да реализују 15 пројеката, од тога десет са републичког и пет са градског нивоа.
Доста тога је, каже он, урађено уз помоћ пријатеља удружења, градске управе која им је три пута додељивала новац, што је било недовољно, али им је значило. Простор су опремили, прилагодили потребама особа са инвалидитетом. Нису још завршили све што су замислили, али очекују да ће до краја године то успети. Петронић истиче да најбољу сарадњи имају на локалном нивоу са градском управом, НСЗ, Центром за социјални рад, Домом здравља, Општом болницом и Црвеним крстом као и да сарађују са многим предузећима која им излазе у сусрет.
– Припремамо се да добијемо лиценцу за професионалну рехабилитацију особа са инвалидитетом како бисмо могли да запослимо још најмање десет особа у производњи душека, јоргана и постељине. Радили би једноставније послове које могу да обављају сходно радним способностима и то би се одвијало у нашим просторијама. Ове седмице разговарамо са још једним инвеститором из Београда и видећемо шта ће бити. Углавном, наше удружење не седи и не чека већ сами тражимо решења – прича Петронић.
“Лагатор” је покренуо и креативну радионицу на коју су посебно поносни. Када је покренута, идеја је била да на тај начин своје тешко покретне чланове извуку из затвореног простора и одвоје од рачунара. Петронић објашњава да је прве године тако и било, углавном дружење, да би се сада, у трећој, показало и да би на тим темељима могли да направе социјално предузеће, или да радионица прерасте у предузеће за професионалну рехабилитацију. Креативна радионица од десетак чланова прави сувенире које пласира у Ваљево, Врњачку бању, Београд, а у нашем крају у Тршић, Троношу, Бању Ковиљачу и “Сунчану реку”. Приходе користе за помоћ члановима и плаћање текућих трошкова.
– Мислимо да би пред надлежне требало поставити питање решавања проблема приступних рампи, немамо адекватне прилазе јавним установама и предузећима, не можемо ни у НСЗ, а имамо и чланове који су у колицима, а живе на четвртом спрату у згради без лифта. Наши чланови у колицима или теже покретни немају могућност да уђу на неку изложбе јер су сва места где се одржавају на спрату или имају бар неколико степеника без одговарајућег прилаза. Архитектонски проблеми за оне у колицима или теже покретне су свуда. Проблем су и паркинг места. Ми испред наших просторија немамо обележено паркинг места за особе са инвалидитетом, а мислимо да би то лако могло да се реши – каже Петронић, извршни директор удружења “Лагатор” које је решило да не чека на туђе потезе већ покушава да иде у сусрет проблемима и тражи подршку за њихово решавање.
Т.М.С
