ЗАВРШЕН 83. ВУКОВ САБОР – Вук чује слухом народа

ЗАВРШЕН 83. ВУКОВ САБОР – Вук чује слухом народа

img_6540

После низа вишедневних програма, у недељу је завршен 83. Вуков сабор, а свечаности на саборишту, поред многобројне публике и гостију, пратио је и министар просвете Младен Шарчевић. Саборску беседу одржао је композитор Светислав Божић, а уметнички програм извео је ансамбл “Коло” и Бора Дугић са својим пријатељима

Завршном свечаношћу у Тршићу у недељу 18. септембра затворен је вишедневни програм 83. Вуковог сабора. После “Химне Вуку”, коју је пред препуним амфитеатром саборишта извео градски мешовити хор под руководством Дарка Несторовића, поздравну реч посетиоцима најстарије културне манифестације у Србији, посвећене реформатору српског језика упутио је градоначелник Лознице Видоје Петровић.

– Опште је познато да у Србији нема куће у којој се не зна за Вука Стефановића Караџића а за себе могу да кажем да сам о њему слушао у првим причама које сам као петогодишње дете неизбрисиво запамтио. Тај први прозор у свет знања и учености којом нас је обдарио језикословац сврстао нас је у породицу народа који највише знају о ономе шта читају и говоре, о ономе шта су преживели али и о стварима које чак нису видели али јесу сазнали. Хоћу да кажем да док су се други бавили откривањем Вука, ми смо се са њим рађали. Ми данас тај мит приказујемо са уважавањем и зато вероватно кроз наше стваралачке немире  можемо говорити о живом делу тог  великана у нашем времену – казао је градоначелник.

Он је истакао да је славни Вук врло рано осетио, наслутио и посумњао да постоји велики јаз између “постојећег света и какав би требало да буде”, да је историја “повремено и добра и неправедна, да се човек у свету који је сам створио може осећати и слободно и одбачено, и усамљен и прихваћен”.

– Европа прошлог доба је у Вуку видела интелектуалног архитекту алтернативе и дораслог партнера па су га неки кругови легитимисали као једног из прве транзиционе владе код Срба. Знајући да је “кратак пут којим идемо, а да је живот  дим, пара, земља и прах”, Вук није своје доба и своју државу оградио и опасивао ни оградама, ни црквама,  ни светињама већ језиком. Ништа нам није саветовао што већ сам није дао и испунио – рекао је у поздравној речи Петровић.

У име Владе Србије обратио се министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, који је претходно обишао вишенаменски центар и Музеј језика и писма, где се срео са славистима из Европе и погледао изложбу “Обасјаност невидљивог” о раду школе српског језика, културе и превођења. Он је уз жељу да се и даље на овакав начин обележава дан и сећање на Вука Караџића и његов допринос српској култури и језику, посебно обратио деци и ученицима.

– Ове године имамо прилику да покренемо једно веома важно питање, а то је реформа образовања у нашој републици тако да имамо и велику обавезу према Вуку Караџићу и његовом наслеђу, да негујемо свој језик, да не дозволимо да га кваре нове, модерне речи, да не измишљамо српско-енглески језик, који не постоји. Када говоримо енглески, онда треба да причамо тим језиком, а када причамо српски треба да га негујемо у изворном смислу – рекао је министар Шарчевић.

Још је нагласио да сви имамо обавезу да учимо децу да читају књиге и да, поред интернета, знају значај прочитане књиге и писане речи.

– Ових дана ћемо обнављати школске библиотеке са надом да ћемо покренути читалачку вештину младих, а молим и родитеље и наставнике да о томе воде дужну бригу. Промена модела и начина рада, промена технолошког развоја Републике Србије, много зависи од различитих вештина а једна од њих је језичка и читалачка. Данас славимо ту значајну вештину и предност коју је наш реформатор нама оставио. Срећан смо народ јер имамо добар и квалитетн језик, азбуку и оволико књижевника и писмених људи – поручио је министар уз жељу да цела држава буде успешнија до следећег Сабора.

Саборску беседу одржао је професор Светислав Божић, композитор и дописни члан Српске академије наука и уметности, који је подсетио да је Вук Караџић за живота имао низ неистомишљеника са којима је “борба била неминовна, али се завршила онако како су се у то време, околности, одређене намере и енергије подстрекавале и трасирале”.

– Неоспорно драгоцено дело Вука Караџића је у једном периоду наше историје, у њеном литерарном току, одиграло улогу од непроцењивог значаја. Вук је из претеклих крхотина и археолошких остатака сачувао слутње о нашој црквеној и дворској отмености, о нашем златном немањићком раздобљу, о вековима који су претходили вишевековном муку и гусларском нарицању које је он у првим деценијама свога живота могао да чује као једину музику – рекао је Божић.

У културно-уметничком програму, концерт српских песама и игара приредио је ансамбл “Коло”, а у оквиру саборског посела наступио је Бора Дугић са својим оркестром.

Из Саборске беседе

za-naslovnu-sveto-bozic-jedina-sa-ocima– Вук је временом ходао све теже, али је његов ход био довољно гипак, мудар, истрајан да пређе онолико земаљског пута колико је било потребно да види, чује, запише, утегне, увери себе и своје истомишљенике да је то што ради од непроцењиве користи за његов род… Чињеница је да се Вук динарски обраћао нашој традицији и да ју је тако и уочавао. Нема југа, нема мелодије заносног византијског комонвелта, нема оних треперавих чипки које су за његова времена биле под тешким ударима Отомана. Вук чује рекло би се слухом народа, слухом биолошки и материјално пулсирајућег бића које је било склоно да преживи. Нема места рафинованој писмености вишег слоја… Вукова реформа и њено дело су драгоцен и веома прецизан алат којим се данас служи наш човек… – поручио је беседник Светислав Божић.

С. Пајић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )