АКТИВИЗАМ ОСИ: ОКРЕНИ СЕ, ПОКРЕНИ СЕ (6) – Невидљиви у Скупштини града

Пред одборнике Скупштине града до сада нису стизале иницијативе организација особа са инвалидитетом, а ниједан одборник који има инвалидитет  никада није то није истицао нити је јавно заступао особе са инвалидитетом. По речима Дејана Марковића, секретара Скупштине града, организације ОСИ захтеве углавном покрећу пред градском управом

Народна скупштина Србије од 3. децембра 2007. године обележава међународни Дан особа са инвалидитетом тако што се пред надлежним скупштинским одборима претресају питања напретка унапређења положаја особа са инвалидитетом из чега се изродио и касније донет сет важних закона:            Закон о допунама Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, Закон о употреби знаковног језика,  Закон о кретању уз помоћ  пса водича, затим о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом и Закон о потврђивању Опционог протокола уз Конвенцију о правима особа са инвалидитетом. Међутим, општа констатација свих релевантних институција и удружења ОСИ је да се закони споро примењују и да је дискриминација по основу инвалидитета и даље присутна и да је потребно учинити много више како би се особе са инвалидитетом више укључиле у друштвени и политички живот у Србији. Због тога је, на иницијативу организација ОСИ, 3. фебруара ове године, основана парламентарна група за питање инвалидности коју је чинило 15 посланика из различитих политичких странака. То је, уједно, било и једино питање које  посланике у прошлом сазиву није поделило на владајуће и опозиционе.  Њихов рад због ванредних парламентарних избора није био дугог века, али очекује се да нови сазив ускоро оснује своју групу подршке особама са инвалидитетом. То, наравно, није њихов једини задатак, радећи на тим питањима посланици стичу нова искуства и сагледавају проблем не само из угла особа са инвалидитетом, него се боље информишу и о начинима на која те проблеме решавају напреднија демократска друштва, па могу пред надлежним институцијама да иницирају доношење и нових одлука и прописа.

Радије пред градску управу него пред Скупштину

У Лозници, као и у већини других средина, удружења ОСИ ретко износе своје проблеме пред одборнике локалних скупштина, а још ређе покрећу иницијативе за доношење одлука које би могле да унапреде њихов положај. Дејан Марковић, секретар Скупштине града у новом сазиву, који је на том положају неко време био и пре двадесетак година, потврђује да таквих иницијатива није било.

– Удружења ОСИ нису се обраћала Скупштини града, они су више упућени на градску управу где су подносили захтеве за обезбеђење просторија за рад или решавање неког другог проблема. Међутим, сваку локалну самоуправу обавезују закони који су донети у тој области и они се аутоматски примењују – каже Марковић.

Он, такође, истиче да не постоји евиденција о броју досадашњих одборника са инвалидитетом  јер никада нико и није инсистирао на томе.

– Сигурно је било међу одборницима особа које имају неки степен или облик инвалидитета, али они нису то истицали, као ни њихове одборничке групе – каже он и истиче да је у новом сазиву  једна одборница СНС особа са инвалидитетом.

Особе са инвалидитетом нису много видљивије ни у Скупштини Србије. Прва је особа са инвалидитетом која је постала народни посланик Скупштине Србије је Гордана Рајков, сада председница Центра за самостални живот ОСИ. Бирана је 2008. као нестраначка личност на листи Г-17 плус. У новом сазиву то је Љупка Михајловска посланица са листе ДЈБ.

На питање да ли би оснивање локалне парламентарне мреже за подршку особама са инвалидитетом била од користи у бољем разумевању питања инвалидности, Марковић каже да то питање треба системски решавати и не остављати никоме на вољу.

– Парламентарна група има смисла јер она може да утиче на доношење уредби и закона, па то онда може да се пренесе и на локални ниво. Али, када бисмо погледали све одлуке које је донела Лозница, а које се индиректно тичу и особа са инвалидитетом, сигуран сам да бисмо се изненадили колико смо области обухватили, и колико смо до сада учинили на побољшању њиховог положаја – каже Дејан Марковић.

Где има иницијатива, има и решења

Он се слаже да је то једно од најосетљивијих питања и да им се стално треба враћати како би се не само олакшао положај особа са инвалидитетом, него и да би се постакло њихово укључивање у све области јавног живота. Притом, за многе од њих су архитектонске баријере и даље прва несавладива препрека. На питање зашто је скупштинска сала на спрату у згради без лифта, Марковић каже да је зграда давно пројектована и изграђена и да питање лифта никада није постављано.

– Ја заиста, као правник, не бих могао да кажем да ли би било технички изводљиво да се накнадно угради лифт, али и то питање спада у домен системских. Ми имамо један улаз у нову зграду који је прилагођен особама које се крећу у колицима, али има и установа које су у републичкој надлежности које нису прилагођене особама са инвалидитетом. Ми смо најновијом реорганизацијом градске управе конституисали као посебно Одељење за друштвене делатности, управо због тога што смо уочили да је потребно много пажљивије пратити кретања и потребе социјално осетљивих група – каже Дејан Марковић, секретар Скупштине града.

Добар пример свим локалним самоуправама даје Народна скупштина Србије која је и свој сајт прилагодила особама са инвалидитетом, а у посебним секцијама оне могу сазнати који су све закони донети у тој области, али и низ сервисних информација као на пример који улази у зграду имају приступне рампе, где се налазе лифтови, а где тоалети прилагођени особама које се крећу у колицима као и обавештење да могу стићи несметано и  до чувеног скупштинског бифеа.

Све те промене уследиле су након иницијатива организација ОСИ и цивилног сектора. Зато, и локалне организације ОСИ треба да учине све како би њихови проблеми постали видљиви тамо где се доносе одлуке.

З. В.