Нове технологије донеле и нове начине вређања и омаловажавања – Кикинда: Мали СМС за велике увреде

  (НАПОМЕНА: Имена окривљеног, сведока и локала су измењена)

Откако је пре три године декриминализована клевета, односно изменама ово кривично дело избачено из Кривичног закона, а инкриминисана остала само увреда, мање је посла у Основном суду у Кикинди. Некада су новинари, односно њихови тужиоци, били најзаслужнији за честа рочишта у суду по питању нанете увреде и клевете, те душевне боли, а наша редакција је неколико година била “претплаћена” на овакве случајеве, јер су нас заскочили многи “увређени” и “повређени”. И наше пресуде пред међународним судовима, којима смо ослобођени кривице изречене пред домаћим судовима, такође су допринеле да се мање тужака, али и да се унапреди судијска пракса по питању слободе говора и јавне речи. Некада је највећи број осумњичених и осуђених своје увреде пласирао преко медија, најчешће новина, а било је, наравно, и оних који су се засипали увредама “преко плота”, односно на улици и јавним местима. Са развојем технологије развио се и начин упућивања ружних речи и омаловажавања, тако да већ годинама уназад на суду заврше и “бљувотине” упућене електронском поштом и телефонским СМС порукама. У овом наставку серијала “Независно новинарство за независно судство” бавићемо се скоро па бизарним случајем увреде преко СМС-а. Бизарним кажемо, јер је оптужени, да постоји кривично дело које инкриминише глупост, заслужио још двапут толику новчану казну која му је пресуђена. Питала за плату, добила буљук псовки Приватну тужбу је пре три године поднела Ђурђина В. из Кикинде, а против Гордана М. предузетника из Кикинде, који се бавио пословима транспорта и имао фирму “Коли-ком плус”. Ђурђинин муж, Боро В, био је запослен код Гордана, који му је остао дужан неколико плата. По одласку у иностранство на привремени рад, Боро је супрузи оставио бројеве телефона бившег газде, како би с времена на време проверила да ли ће бити заостале исплате. Тако је она једног дана и упутила Гордану М. СМС поруку са питањем када ће исплатити дуг. Уследио је одговор, нимало џентлменски, штавише, крајње бестијално и увредљиво. – Губо, пуши курац, трљаш пичку по даскама без дана стажа, а мучиш се – писало је у одговору, ако се ово вређање тако може назвати. По сведочењу тужиље, она је остала затечена и када се мало прибрала одговорила је “бизнисмену” да ће га због тих речи пријавити полицији. Он је на то само “зачинио” своју претходну поруку: – Ма сјаши ми и пожури да не закасниш – гласио је нови одговор. Увређена жена је о овом немилом догађају обавестила супруга, а потом се обратила адвокату и поднела приватну тужбу. У законском року заказан је први претрес, али Гордан М. се није појавио. Како тада тако ни у наредне две године: избегавао је пријем судских позива, а више пута је наређивано његово привођење на рочиште, али га полиција није проналазила. Коначно се изволео појавити у септембру прошле године, када је ангажовао и адвоката. “Нисам ја, неко је други с мог броја” У својој одбрани негирао је да је послао увредљиве поруке, већ да је то урадио неко други из фирме, јер су те бројеве и други запослени користили. Предложио је неколико сведока, који су требали да потврде причу о масовном коришћењу његовог броја, али се ниједан од њих није одазвао на суд. С друге стране, Дурђина В. је приложила снимке СМС порука, као и визит-карту оптуженог, на којој је наведен број са којег је послата порука. Да је тај број користио само Гордан М. потврдили су и Ђурђинин супруг, као и сведок Мајкић Б. који је такође био запослен у фирми оптуженог. Прибављени су и рачуни за бројеве телефона које је користио Гордан М. и који су плаћани преко фирме, као и фотокопија огласа у којем се рекламира ова фирма са истоветним бројем телефона. Сагледавајући све изнето, суткиња Смиља Сарић – Радин донела је пресуду у којем је Гордана М. прогласила кривим, јер је учинио кривично дело увреде, из члана 170 став 1 Кривичног закона. Она у образложењу наводи да је окривљени у време извршења кривичног дела био урачунљив, то јест, био је способан да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима. По суткињи, окривљени је био свестан да је тужиљи упутио речи које би за сваког просечног човека представљале увреду, а упутио их је знајући да ће овакве речи тужиљу као жену увредити, што је и хтео. Утврђено је и да је окривљени као директор фирме користио број телефона са којег је упућена увредљива порука, на том броју је стално био доступан, тако да су његови радници и возачи, међу којима су били и сведоци Боро В. и Мајкић Б, управо на том броју могли да га добију за случај потребе. Зато је тај и још један број Боро В. дао својој супрузи, како би звала Гордана Б. и распитивала се о заосталим платама. С друге стране, суду нису потврђене тврдње окривљеног да је неко други послао поруке са његовог броја, јер нико од сведока које је окривљени предложио није дошао на суд, иако је због њих заказано неколико претреса, па је закључено да њихово појављивање ни самом окривљеном није било у интересу. Иако окривљени тврди да поруке није послао, јер су његов телефон са овим бројевима, по његовој тврдњи, користила и друга лица, у вези ове своје тврдње окривљени не прилаже никакве доказе. Окривљени је предлагао сведоке који би требали да потврде његову одбрану и који су уредно позвани на главни претрес, па је један главни претрес одложен из разлога што окривљени није хтео да се исти одржи без његовог браниоца, а на следећи главни претрес нису дошли ни сведоци, нити сам окривљени, па ни бранилац, иако су били уредно позвани. Због тога суд није могао проверити тврдње окривљеног кроз изјаве сведока који, иако уредно позвани, нису дошли на главни претрес на ком су требали бити разматрани његови доказни предлози. Суд је с тога закључио да ни самом окривљеном то није било у интересу. Суд је констатовао и да окривљени не болује од душевне болести, привремене душевне поремећености, заосталог душевног развоја или друге теже душевне поремећености. Папрено плаћено избегавање суда Због учињеног кривичног дела окривљени је кажњен са 60.000 динара, а суд је имао у виду да је до сада неосуђиван и да је слабих материјалних примања након што му је фирма отишла у стечај. Иако се поступак био одужио, управо захваљујући опструкцији окривљеног и његовог браниоца, суткиња је због слабе материјалне ситуираности окривљеног одредила само плаћање судског паушала у износу од 5.000 динара. А на ову благонаклоност суткиње утицала је и цифра коју је на крају Гордан М. морао да плати на основу сношења трошкова кривичног поступка, које су имали приватна тужиља и њен ангажовани пуномоћник. Наиме, по важећој адвокатској тарифи за сваки неодржани претрес следи 9.000 динара, а таквих је у овом случају било 13, што је укупно 117.000 динара, а за сваки одржани, а било их је пет, по 18.000 динара, што је укупно 90.000, плус сачињавање приватне тужбе за 16.500 динара, такса на тужбу и пресуду за 1.960, и образложени поднесак за 16.500, што све изађе 241.960 динара! Све скоро настало из замисли окривљеног да ће одуговлачењем изврдати суд и да ће се, некако, све само од себе решити. Крајем прошле године, Гордан М. је уложио жалбу другостепеном суду – Вишем суду у Зрењанину, који је у фебруару потврдио првостепену пресуду. Потом је окривљени искористио и последњу шансу – уложио је захтев за понављења кривичног поступка, али је друга суткиња Основног суда у Кикинди недавно овај захтев одбацила.   Без медијације Како су нам објаснили у кикиндском суду, рочиште за медитацију није одржано у овом случају, што није никаква посебност, јер једноставно Виши суд у Зрењанину, под којим је и Основни суд у Кикинди, већ неколико година – нема медијатора.   Мирослав Драгин и Мирослав Панић     Чланак је објављен у оквиру пројекта Независно новинарство за независно судство који финансира Европска унија (преко Делегације ЕУ у Србији) у оквиру Медијског програма 2014. Објављивање овог чланка омогућено је уз финансијску помоћ Европске уније. Садржај овог текста и ставови изнети у њему су искључива одговорност недељника Врањске, Полимље, Кикиндске, Лозничке и YУЦОМ-а и не одражавају мишљења и ставове Европске уније.