СПОРТОМ ДО ЗДРАВЉА – ШКОЛСКИ СПОРТ (5) – Подршка родитеља је изузетно важна

СПОРТОМ ДО ЗДРАВЉА – ШКОЛСКИ СПОРТ (5) – Подршка родитеља је изузетно важна

Деци треба омогућити да се баве спортом без обзира на њихове физичке предиспозиције. Свакоме се може пронаћи нешто у чему ће бити добар – каже Слободан Марковић, професор физичког васпитања у ОШ “Анта Богићевић”. Све је лакше уз правилну подршку родитеља

Спорт је веома битан као превентива бројним здравственим проблемима, нарочито деформитетима кичменог 5стуба, али је веома важан и за социјализацију деце. Многи стручњаци сматрају да би са спортским активностима требало кренути још у предшколском узрасту са четири-пет година.

– Све је лакше почети док је дете млађе.  У предшколском узрасту деца немају страх  и само их треба подстаћи и усмерити на прави начин. Са четири-пет година немају  потпуну концентрацију да одраде цео тренинг, али могу петнаестак, двадесет минута што је сасвим довољно. Веома је битно да родитељи упознају могућности свог детета и да не очекују превише – да њихово дете уради неку вежбу која је за њих неизводљива у том узрасту. Морају бити подршка деци, неко ко ће их уз наставнике мотивисати да се баве спортом. Највише проблема имамо са децом која имају страх од физичког васпитања. У петом разреду раде тестове моторичких способности и већ тада долази до дистанцирања деце од наставе физичког јер сами процењују да нису способни да раде физичко и не желе да се укључе у наставу. Проблем је и у томе што врло често имају подршку родитеља који им кажу да ако не могу да ураде неку вежбу да то и не покушавају што је потпуно погрешно. Због тога би у нижим разредима посебну пажњу требало посветити мотивацији како би деца схватила да нису сви исти, да немају сви исте физичке предиспозиције и да физичко треба да раде на основу својих могућности. Треба их ослободити страха од неуспеха и подстаћи их да се активно укључе у наставу. Нажалост, деца могу бити сурова у односу према својим друговима тако да се дешава да се они малишани који су физички способнији ругају мање физички способној деци. Ту улога наставника, али и родитеља мора доћи до пуног изражаја – каже Слободан Марковић, професор физичког васпитања у ОШ “Анта Богићевић”.

Он истиче да су предиспозиције сваког детета различите и да им треба пронаћи нешто што им одговара. Свако дете ће на свој начин урадити одређену вежбу, али битно је да постоји помак у односу на први покушај.

– Ако је дете показало било какав напредак на основу својих могућности то треба наградити, а не упоређивати са могућностима друге деце. Деци треба пружити шансу и зато бих саветовао родитељима да буду подршка својој деци без обзира да ли су успешна или не. Морају их мотивисати да не одустају после једног или два неуспешна покушаја већ да наставе да се баве спортом, да им ставе до знања зашто је то добро и да то није само игра већ нешто веома важно за њихово здравље. Не треба да траже од деце резултате које не могу остварити – каже Марковић.

Он се залаже за организовање такмичења у различитим спортовима на нивоу школа, али и за међушколска такмичења како би сва деца добила прилику да дају свој допринос.

– Надаренија и физички способнија деца имала би прилику да кроз такмичење покажу своје могућности и да тако развијају такмичарски дух, док би остали свој допринос дали кроз подршку са трибина што би сигурно имало позитиван  ефекат – каже Марковић.

В. Ст.

loznica-grb

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )