ЗАВРШЕНА ЖЕТВА ПШЕНИЦЕ – Род рекордан – цена ниска

Жетва берићетнија, а новчаници пољопривредника празнији него лане – ово би био најкраћи и најтачнији рапорт са поља која су ове године дала и до осам тона пшенице по хектару. Ратари избегавају да продају пшеницу незадовољни откупном ценом од максималних 15,5 динара по килограму

Ова година биће упамћена по рекордној производњи пшенице у Србији. Жетва је завршена, а са око 600.000 хектара пожњевено је око три милиона тона зрна што је за око 20 одсто више у односу на прошлу годину. Према процени републичког Завода за статистику, никада није остварен већи просечан принос у Србији – око пет тона по хектару (у Војводини 5,92 тоне). Потребе у Србији су око 1,3 милиона тона тако да ће више од милион и по тона преостати за извоз.

Принос је за памћење, али то је ратарима само донело нове главобоље. Пшеница се откупљује по цени од 14 до 15,5 динара за килограм. Ратари сматрају да немају зараду ако је продају за мање од 18 динара по килограму, а кажу да би најералније било да је откупна цена 20 динара. Процене су да је цена производње хлебног жита 10 динара по килограму. Прошле године у време жетве пшеница се откупљивала за 18 динара по килиграму и ратари су очекивали да тако буде и ове. У државном буџету ове године нису предвиђена средства за откуп пшенице. Републичке робне резерве ни прошле године нису откупљивале хлебно жито тако да је то додатни проблем ратарима. Министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић изјавила је да држава не може да утиче на откупну цену пшенице која се слободно формира на тржишту. Министарка је рекла да је цена хлебног жита у време жетве увек најнижа и да ће пољопривредницима бити омогућено да за складиштење пшенице закупе јавна складишта и тако сачекају цену која ће за њих бити прихватљива. Ратари ће, као и увек до сада, проценити шта им је боље – да продају пшеницу сада или да је лагерују очекујући већу цену. Сигурно је да ће се велики број малих произвођача  којима је продаја пшенице први озбиљнији приход у овој години одлучити да је одмах продају без обзира на ниску цену. Значајне количине ове житарице, због ниске откупне цене, завршиће као сточна храна.

Пшеница је рекордно родила и у Лозници, Крупњу, Љубовији и Малом Зворнику. Род је скинут са око 5.000 хетара, а принос се кретао од 5 до 8 тона по хектару.

– Принос је много бољи него ранијих година. Квалитет пшенице је веома добар и ратари што се тога тиче могу бити задовољни, али не у откупном ценом. Већина се одлучује да пшеницу лагерује, а мали број је оних који је продају – каже дипломирани инжењер ратарства Душан Деспотовић из лозничког “Пољосавета”.

Он каже и да је род јечма био одличан. Под овом житарицом било је око хиљаду хектара, а принос се кретао од 5 до 6 тона сувог зрна по хектару.

Деспотовић апелује на ратаре да не пале стрњишта због опасности од пожара и сагоревања хранљивих материја у земљишту.

В. Ст.