У ТРОНОШИ – Горе ратарске свеће

Велике ратарске свеће у четвртак су упаљене у Манастиру Троноша испред иконе Исуса Христа и Свете Богородице у манастирској цркви, посвећеној Ваведењу Пресвете Богородице.

Према традицији, свећа у Троноши излива се у среду, а облива у четвртак док се у Зајачи оба посла обаве по дан раније како би ратарске свеће на Велики четвртак, у свечаној литургији, биле унете у Манастир Троноша. Свеће су васкршњи прилог парохијана из околних села који их сваке године три дана уочи Васкрса уносе у манастирску цркву чувајући један од најлепших народних обичаја овога краја. Једну свећу на раменима доносе мештани Зајаче, Пасковца и дела Тршића до чесме Девет Југовића у Троноши где се састају са комшијама из Корените и другог дела Тршића који носе своју свећу. После кратке молитве и украшавања свећа цвећем и бршљаном праћени мноштвом света, заједно их уносе у манастир. Свеће су направљене од чистог, природног воска обе тешке по око 50 килограма и високе око један и по метар. Оне ће бити паљене сваке недеље и празника за време службе и до наредне године од њих ће остати неколико килограма воска. Оно што остане претапа се са новим воском тако да увек у новој свећи остане део старе. Овај обичај у Троноши траје доста дуго, а поштује се без обзира на временске услове и није прекидан ни у време ратова.

Свеће се зову ратарске јер их лију ратари са вером да ће им помоћи да усеви добро роде и буду поштеђени од временских непогода. Иначе, важност и значај овог старог обичаја уочили су и у Националном комитету за нематеријално културно наслеђе. Његовом одлуком је, од 18. јуна 2012. године, изливање и паљење ратарских свећа уписано на Листу нематеријалног културног наслеђа Републике Србије, а на предлог Српске православне цркве.

Т.М.С