ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ “ПЕТАР ГРУЈИЋ” – Позориште им као друга кућа
Зорану Грујићу и Драгану Тошићу награда “Петар Грујић” представља и огромну емотивну вредност, а највећа им је жеља да Лозница добије професионално позориште
Први пут за десет година, колико се у Лозници одржава Фестивал глумачких остварења, десило се да организатор КУД “Караџић” додели две награде “Петар Грујић” за допринос раду позоришта. Жири, којег чине досадашњи добитници овог признања, одлучили су да овај пут то буду Зоран Грујић, управник позоришта и Драган Тошић, председник друштва. Грујић, који је на позоришне даске закорачио 1975. године улогом Бране у Нушићевим “Хајдуцима” и до данас на сцени Вуковог дома културе био у улози инспицијента, глумца, драматурга, сценографа, наратора, редитеља и свега осталог што захтева позориште, каже да му је част што је изабран од колектива за награду која носи име његовог оца, али да и даље сматра да је то требало неко други да добије.
– Ово признање за мене има посебно емотивну ноту, али и одређену дозу одговорности. Лакше ми је било да предлажем друге за ту награду него да је примим јер мислим да има много оних који су свих ових година доприносили развоју позоришта и да свако од њих треба да буде награђен. Драго ми је што сам успешно наставио нешто што је и мој отац Петар чинио као дугогодишњи члан “Караџића”, а надам се да ће се ускоро остварити и жеља свих нас да Лозница коначно добије своје градско позориште – каже Зоран.
До сада је остварио запажене улоге у петнаестак представа које су други режирали и десетак које је сам режирао. За протекле четири деценије режирао је 30 представа за децу и 26 за одрасле. Како каже, за њега не постоје велике и мале улоге и свакој прилази свим срцем и креативним надахнућем. Као редитељ је гостовао и ван Лознице, у Руми, Зворнику, Иригу, Малом Зворнику, Пријепољу, Крупњу, Бањи Ковиљачи и добитник је Сребрне плакете Савеза аматера Србије 2000. године, плакете града Лознице 2003. године и других признања. Како је наглашено у одлуци жирија, чињеница да ова награда носи име његовог оца спутавала га је да је и раније добије иако ју је одавно заслужио. Други добитник признања за рад у позоришту, Драган Тошић заиграо је први пут пред публиком 1982. године као Бабињизин у представи “Два мушкарца под креветом”. По завршетку Филолошког факултета радио је као професор српског језика у Србици а по одлсужењу војног рока у Сарајеву. У време рата у БиХ, вратио се у Лозницу и запослио као организатор културних програма у Библиотеци Вуковог завичаја, а уједно се активно укључио у рад позоришне секције КУД “Караџић”. Посебну пажуњу посветио је раду са дечјом и омладинском сценом, а 2001. године постао је управник позоришта. Ову функцију предао је Грујићу, када је 2013. године изабран за председника друштва. Заједно су, пре десет година уз подршку Управног одбора утемељили Фестивал глумачких остварења.
– Навикао сам да углавном делим награде и признања, а не да их добијам. Ово је прва награда коју сам добио у свом граду, па ми је самим тим и дража јер награде увек импонују, али када дођу од људи из вашег окружења, онда знате да неко примећује оно што годинама радите и да ваш рад није био узалудан – каже Тошић и подсећа да је са Петром Грујићем глумио као средњошколац и да га памти као великог човека , глумца и уметника.
Утолико му је признање које носи његово име драже и, како каже, захвалан је свима који су сматрали да он треба да понесе ову награду.
С. П.
