ИЗЛОЖБА У МУЗЕЈУ ЈАДРА – Историја записана у фотографији

Негативи и фотографије Ристе Марјановића чине илустровану историју Великог рата. Његове фотографије биле су приказане и у Лувру на савезничкој изложби ратне фотографије

Центар за културу “Вук Караџић” и Музеј Јадра угостили су прошле седмице Народни музеј из Шапца, који се представио документарном изложбом “Немојте нас заборавити” аутора Бранислава Станковића. Изложба представља стваралаштво учесника Првог светског рата, фотографа Ристе Марјановића који је камером забележио неке од најзначајнијих момената током Великог рата.

– Он је учинио да наше памћење историје буде много богатије и добрим делом уверљивије. Узео је ствар у своје руке и са првих линија фронта својом фотографијом извештавао свет о борби и страдању српског народа током Великог рата. Марјановић је Шапчанин, рођен 1885. године, који се после школовања у Београду, Бечу и Берлину, 1905. године зауставља у Паризу где брзо постаје уредник за ислустрације листа “Њујорк хералда” за Европу. На позив српске владе, Марјановић долази у отаџбину 1912. године где постаје дописник Врховне команде. Фотографише све значајне догађаје у рату све до ослобођења. Сачувани негативи и фотографије Ристе Марјановића, уз податке где су и када снимљени, заправо су српска илустрована историја Великог рата – казао је аутор Станковић.

Горан Вилић, историчар у Музеју Јадра, подсетио је да у то време није могао било ко да има статус фотографа репортера са ратишта и да су то обављали академски образовани уметници.

– Риста Марјановић је снимао догађаје од почетка рата, одлазак у рат, прогон српског становништва из места у Посавини, Јадру, Рађевини, нарочито око завичајног Шапца, Церску и Колубарску битку, несрећно повлачење преко Косова и Албаније, боравак војске на Крфу и на крају улазак српске војске у ослобођене градове. Посебну пажњу скренуо је на себе 1916. године приликом савезничке изложбе ратне фотографије у павиљону Марсан музеја у Лувру – подсетио је Вилић и додао да је тада француски новинар Пол Добише Марјановићеве фотографије назвао “иконографијом српског народа”.

На отварању изложбе речено је да Марјановићев објектив није мировао ни у току Другог светског рата и да за данашње генерације његове фотографије представљају историјско сведочанство једног времена, и као такве објављене, допринеле су да се у великој мери европска јавност упозна са трагичном судбином српског народа и српске војске током Великог рата.

С. П.