ОВЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН РОМА – Треба сузбити предрасуде

Неукљученост у образовни систем, непоседовање личних докумената, чести одласци у азил због којих се по повратку губи социјална помоћ – највећи су проблеми Рома у Србији. Подаци показују да сталан посао има само девет одсто Рома

Светски дан Рома, 8. април, обележен је у петак у Лозници пригодним програмом који су испред Омладинског центра припремили млади Роми, Удружење Рома „Ромска срећа“, ученици средњих школа, Удружење грађана „Искра“ и Канцеларија за младе. Изложене су и фотографије познатих Рома у свету и плакати ранијих пројеката који су се бавили ромским питањима а Милутин Славковић, ученик Техничке школе, прочитао је своју причу „Бити млад – бити Ром“.

– Окупили смо се да подржимо акцију и да се сви заједно боримо за бољу будућност нас Рома. Надам се да ће следеће године бити више оних који размишљају као ми – каже нам Дијана Миладиновић, која већ пет и по година ради као педагошки асистент у играоници „Јадранче“ у Јадранској Лешници  које се налази у оквиру предшколске установе „Бамби“ у Лозници. Захваљујући Дијани и васпитачици Каћи Милошевић и Александру Кораћу, предагошком асистенту ангажованом у Основној школи „Александар И Карађорђевић“ у Ј. Лешници повећан је број ромске деце у предшколском и основном образовању за двадесет одсто.

– У играоницу пре нису долазила ромска деца, уз моју помоћ много им је лакше да се  укључе у групу, а родитељима  да комуницирају са васпитачем. Педагошки асистент има велики утицај на заједницу Рома, инсистирамо на томе да се што већи број ромске деце укључи у рад вртића и да се образује. Захваљујући нашем труду повећао се број деце и у вртићима и школама што је за нас велики успех – каже Миладиновићева.

Она истиче да је највећи проблем Рома управо та неукљученост у образовни систем, родитељи једноставно немају навику да им деца иду у вртић и школу. Педагошки асистенти су зато одмах на почетку морали доста да раде на терену, да обилазе ромске породице,  причају са родитељима, говоре им зашто је образовање важно за њихову децу, да им приближе  активности и програм кроз који ће деца пролазити у школи.

– На самом почетку имали смо много проблема и у играоници, јер су ромску децу називали свакаквим именима. Овде људи имају навику да кажу: „Помери се са улице сад ће наићи Цигани па ће вас одвести“, па су се српска деца плашила ромске деце. Много смо радили на сузбијању тих предрасуда, причали са родитељима и једне и друге деце, одржавали радионице на ту тему па смо донекле те предрасуде успели да разрешимо – каже Дијана.

Проблем представља и непоседовање личних докумената, јер велики број чланова ромских породица није уписано у матичне књиге. Да би уписали децу у школу, најпре су морали да реше тај проблем и то опет уз помоћ педагошких асистената.  Међутим, сав уложени труд пада у воду када породица у потрази за бољим животом отпутује и затражи азил у иностранству, где се неки налазе већ три године, а деца за то време одсуствују из школе. Неке породице су се вратиле и са њима се буквално креће од почетка. Због недоласка у школу, деца су понављала разред а породице су изгубиле и право на социјалну помоћ.

–  Пошто немају друга примања, а нису завршили ни школу да би нашли посао, родитељи  децу шаљу на улицу да просе јер немају од чега да живе. Стога би у Центру за социјални рад требало да им изађу у сусрет и да онима који се врате из азила обнове социјалну помоћ јер су им то једина месечна примања. Тачно је да има одређена процедура да би се то урадило, али би нешто требало мењати јер деца су нам на улици. Њима је место у вртићу и школи а не на улици. Мислим да у Центру треба да буду мало строжи према родитељима који добијају социјалну помоћ а шаљу децу да просе. Требало би их упозорити да ће им помоћ у том случају бити ускраћена, јер ромске породице су такве, промениће се само ако их „ударите по џепу“ – каже она.

У циљу смањења сиромаштва маргинализованих група, УГ “Искра“ је јула прошле године са локалном самоуправом покренуло пројекат под називом „Иницијатива за социјану

укљученост“, формиран је и Тим за социјану укљученост и борбу против сиромаштва који би требало да креира  социјалну стратегију за наредних пет година.

– Истражили смо пружаоце услуга, групе које су заинтересоване да добију те услуге, у питању су деца, Роми, жене, млади, стари, деца са посебним потребама, инвалиди.  Хоћемо да програм који ће бити финансиран из градског буџета, али и из донација, буде реалан а не да превише желимо а касније не можемо да остваримо – каже др Нада Ђурић, председница удружења „Искра“.

В. Мићић