ПОСЛЕ СЛУЧАЈНОГ СУСРЕТА У ЈАПАНУ – Добро се добрим враћа

ПОСЛЕ СЛУЧАЈНОГ СУСРЕТА У ЈАПАНУ – Добро се добрим враћа

JULIJA JELICA I SAJA U BECU

Када су Лозничанке Јулија (25) и Јелица (28) Вукашиновић пре две године отишле у туристичку посету Јапану, нису ни слутиле да ће у земљи излазећег сунца, на улици, упознати девојку која ће им помоћи у невољи и  а онда  дана доћи и у Србију да их посети

Сају Шимаду (24) сестре Јулија и Јелица упознале су сплетом невероватних околности, последњег дана свог одмора у Јапану.

– Аутобус којим је требало да одемо до Нарита аеродрома био је пун, а наредним бисмо закасниле на лет. Зато смо морале да потражимо најближу железничку станицу и последњим јенима купимо карте за воз. Међутим, у журби, карте су остале заборављене на уласку у станицу, а без њих се не може изаћи из станице када се стигне на одредиште – присећа се невоље Јулија.

Све је додатно компликовало то што су морале да преседају, а нису знале ни где нити у који следећи воз треба да седну како би стигле до аеродрома.

– У вагону нико није знао на енглеском језику да нам објасни како да стигнемо до аеродрома. Без интернета, возних карати, јена и знања јапанској језика, ситуација је деловала безнадежно, а онда се појавила она, пришла нам је и понудила помоћ – сећа се Јелица првог сусрета са Јапанком Сајом.

Она је брзо помоћу свог мобилног телефона погледала где треба да преседну, а с обзиром да на тој станици стаје више возова, који су обележени јапанским знацима, Саја је одлучила да не изађе на својој станици, већ да две Српкиње из Лознице сигурно смести у наредни воз. Схвативши да немају довољно времена, као ни карте, ни јапанске јене, а да мењачнице не раде викендом, отпутовала је са њима све до аеродрома.

– Он је био удаљен око 60 километара, а онда је наша спаситељка на изласку из станице објаснила службеници шта се догодило са картама, те смо без проблема прошле. Помогла нам је да предамо пртљаг и пронађемо излаз за наш лет. Захваљујући Саји, на време и безбедно стигле смо у Србију – причају сестре Вукашиновић.

Остале су у контакту са новом пријатељицом, па су је, у знак захвалности, позвале да првом приликом буде њихов гост. Обрадовала их је када се пре две недеље појавила и, како им је на растанку рекла, највише су јој се допали наши људи, њихова отвореност, срдачност и гостољубивост. Уживала је у српској традиционалној кухињи, много су јој се свиделе домаћа пршута и кобасица, сарма, гибаница, ћевапи, а нарочито ајвар и проја по рецептури из Доње Борине. Први пут  видела је како се пече прасе на ражњу, али и да ужива у укусу домаће кафе, због чега је и сама  научила да је припрема. Саја је снимила велики број фотографија, а посебну пажњу привукла јој је река Дрина. Како је рекла својим домаћинима, уживала је гледајући звездано небо јер у Токију нема такву могућност, због јаке светлости са облакодера. Боравак су јој улепшале и путовањем по Европи, тако да су заједно посетиле Беч, Будимпешту, Темишвар, као и Сарајево, Вишеград, Мокру Гору и Златибор. Научила је и доста израза на српском језику па је уз обећање да ће поново доћи један употребила на растанку – “Видимо се!”

С. Пајић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )