БОРБА ПРОТИВ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА – Хоћу “Алексин закон”

Петоминутном ћутњом пред Вуковим домом културе малобројни Лозничани придружили су се захтевима грађана Србије да се усвоји “Алексин закон” и стане се на пут вршњачком насиљу које узима маха

Скуп подршке усвајању “Алексиног закона” одржан је у недељу испред Вуковог дома културе у оквиру борбе грађана против вршњачког насиља, а окупљенима су се после петоминутне протестне ћутње обратили Лозничанин Александар Јефтић, као представник групе младих која је организовала протест, и Драгољуб Селаковић из новосадског удружења “Два минута тишине”. Према Селаковићевим речима, “Два минута тишине” је неформално удружење грађана које се први пут окупило пре годину дана и које не припада ниједној политичкој опцији

– Залажемо се за права грађана и желимо да им кажемо да се ствари могу променити. Не можемо стално окретати главу на другу страну и ништа не предузимати. Када смо се први пут окупили у Новом Саду пре скоро годину дана, било нас је само петоро, али нисмо одустали – казао је Селаковић.

У исто време кад и у Лозници, окупили су се грађани у Сомбору и у Новом Саду где је недељна акција редовна већ месецима. Јефтић каже да је скуп организован да би се скренула пажња на вршњачко насиље које је узело маха широм Србије.

– Ћутимо пет минута због жртава вршњачког насиља, али и због тога што се на њега не обраћа пажња. Другари у школама нису вреће за ударање нити мета за потцењивање и желимо подићи свест о томе. Овде је данас мало људи, али се надам да ће нас на следећем скупу бити више и можда ћемо за месец дана поново организовати окупљање – каже Јефтић.

Алекса Јанковић, четрнаестогодишњак из Ниша, убио се 2011. године не могавши више да поднесе вишемесечно, свакодневно насиље којем је био изложен у школи. Осам пута је био претучен, а школа је на суровост дечакових вршњака остала незаинтересована. Вршњачко насиље постаје све већи проблем и акција “Хоћу Алексин закон” покушај је грађана да му се стане на пут. Нацрт закона предвиђа казнено-васпитну меру искључења насилника из школе од пет до 30 дана током којих ће са њим радити стручне службе. Предвиђено је и одузимање лиценце и уклањање из школе несавесних просветних радника и чланова стручних служби који би требало да уоче насиље, а то не чине, као и увођење казнених бодова за ученике и наставнике.

У групи која је припремила нацрт “Алексиног закона” поред професорке Драгане Ћорић и студената Петра Мериновића, Дејане Младеновић и Мирјане Видовић, налази се и Лозничанин Младен Чутурић, бруцош новосадског Правног факултета. Нацрт је средином фебруара представљен скупштинском одбору и сада се очекује изјашњавање надлежних министарстава.

– Представљање је прошло добро, биће потребне мање измене, али ништа радикално. У припреми нацрта узор нам је била Мађарска која је недавно старосну границу за малолетне учиниоце кривичних дела спустила на 12 година, али то нисмо могли да следимо јер смо ограничени конвенцијама УН и Уницефа које нам не допуштају оштрије кажњавање. Законска регулатива је, иначе, добра, али је непримењивање основни проблем. Школе избегавају покретање дисциплинских поступака против ученика да не би имале посла са просветном инспекцијом јер то доводи у питање кредибилитет школског руководства. Просветно-педагошке службе имају детаљан план рада у случају вршњачког насиља, али мало њих на томе заиста и ради. “Алексин закон” треба да онемогући немарне просветне раднике да не раде како треба. Из личних искустава знам да има доста оних који не реагују на насиље које се одвија пред њиховим очима и кажу да неће да се мешају у посао за који нису плаћени, али има и оних који се ангажују да насиље спрече – каже Чутурић позивајући родитеље да обрате пажњу на то где им деца излазе и са ким се друже јер друштво може имати изузетно негативан утицај.

Равнодушност

Подршци “Алексином закону” присуствовало је свега нешто више од 30 људи, рачунајући и неколицину њих који су дошли из Бијељине и Шапца, а било је и десетак чланова Ауто-мото клуба Ло вилс. Чутурић каже да је на скуп позван велики број људи као и лознички медији, али да се одазвало мало њих, а од медија само ЛН и Дрина радио, уз пар дописника.

– Свестан сам да су грађани незаинтересовани за политичка дешавања, али ово није политички скуп, већ нешто што се тиче целокупног друштва и сваког појединца јер је у питању живот сваког детета и његово право на нормално одрастање. Неодазивање на овакве скупове представља извесну подршку насиљу које се дешава.

Н. Т.