ЗЕЛЕНА ПИЈАЦА – Празна пијаца – резултат празних новчаника
Тиха атмосфера на лозничкој пијаци најбоље показује каква је куповна моћ наших суграђана током првог месеца ове године. Празни штандови и тек по који купац показују да Лозничани све слабије посећују Зелену пијацу поред Штире.
Већ први поглед приликом уласка на пијацу био је довољан да се уоче празне тезге, поред којих се могао видети понеки купац који би нешто пазарио, или бар пришао да пита за цену воћа и поврћа. Температура које је била 10 степени испод нуле, додатно је допринела слабој посећености. Поред тезги могли су се видети продавци, топло обучени, надајући се да ће смрзавање на овим температурама донети бар неку зараду и привући купце да пазаре нешто.
Новица Јаковљевић из Доњих Недељица, који продаје поврће, каже да на пијаци ради више од 18 година и да посећеност никада није била овако лоша.
-Долази само онај ко мора. Слабије је него ранијих година. Није људима тешко да дођу, само су финансије у питању. Велика је беспарица. Она је највећи проблем куповне моћи.
Слично мисли и Оливера Гргић из Лознице која продаје сир и кајмак. Она наводи да је лоша ситуација на пијаци, поред слабе куповне моћи грађана, резултат и конкуренције коју им праве велики трговниски ланци.
-Пијаца као пијаца, замире полако. Људи се окрећу куповини у великим маркетима.Тамо могу да купују на одложено плаћање, а ту су и акције.
Иако, већина пијацу замишља као место галаме и жагора, овде се ретко где могао чути по неки разговор између продаваца, који су делили исте проблеме, па им је међусобно јадање био једини начин да олакшају своје муке:
-Је л’ купују шта код тебе? Пита један продавац другог.
Други одговара:
-Нема ништа.Пропаст. Код тебе?
-Људи купују оно што је најјефтиније. Ако је квалитетан кромпир 60 динара, они ће узети онај од 30, иако је лош. Најјефтиније што је, то ће купити.
И купци су углавном били тихи. Пришли би, питали, евентуално нешто мало пазарили. Ретки су они који се не воде ценом, већ квалитетом или пријатељским односима са продавцима, код којих су навикли годинама да купују.
-Долазим редовно, цене су како кад, како који дан. Млеко је, на пример на пијаци 60 динара, исто толико је и у продавници. Ја волим да купим квалитетан производ, па и да га платим и мало више ако треба. Волим да купим домаћа јаја, сир и кајмак, само док знам да је домаће и квалитетно – наводи Светлана Мићић из Лознице.
Одласком са пијаце, нисмо могли да се отмемо утиску, да ситуација коју смо овде видели, најбоље описује стање у нашем друштву. Мало је оних који себи могу да приуште иоле пристојан живот, док је много више оних који се боре за голи опстанак, одричућæи се свега што им није преко потребно.
A. Алексић
