НАШИ СМО – Магла
Понедељак 14. децембар памтићемо као историјски дан! Србија је отворила прва поглавља у преговорима са Европском унијом, па су и они најскептичнији морали да признају – ипак се окреће! Колико ће нам бити потребно да завршимо процес усклађивања са стандардима и нормама европске заједнице, то ћемо видети, али, како рече премијер, ако будемо марљиви у тешком послу који нам следи, то би могло да се заврши за четири и по године. Колико ће после ЕУ да тврди пазар, не може се предвидети, али све су прилике да, ако им буде све потаман, ето нас у њиховом загрљају можда већ…. Хајде да не прогнозирамо, кад буде – биће, само да на том путу не залутамо негде у овој магли, која нас данима обавија. Та магла баш зна да направи проблеме. Таман се човек обрадује на претходну вест, кад следећег дана нова, узнемирујућа – авион с премијером кружи 45 минута изнад београдског аеродрома и не може да се спусти. Густа магла често се надвија над Сурчином, па је државни авион морао да продужи до Ниша. Срећом, све је прошло како треба. Због те магле ми се и не седа у аутомобил, мрзим да возим по магли, а могу мислити како је у авиону. Уствари, не могу, нисам до сада никада летео. Нешто мало параглајдером, али не више од 50 центиметара, у висину. Дражи ми је ход по земљи. Маглу волим на фотографијама или у песмама. Јосипа Лисац је то учинила бриљантно. Протекли понедељак памтићу по још једном лепом догађају. Први пут “Лозничке новости” изабрале су спортисту године, и тај догађај пропратили су бројни поштоваоци наших фудбалера, каратиста, кошаркаша, одбојкаша, рукометаша и других врсних спортских радника. Њихови резултати нису остали у запећку, заборављени, већ су на пригодан начин истакнути и награђени. Оно што је још лепше, сваки од награђених спортиста изразио је задовољство и похвале за потез јединог штампаног медија у граду истичући да им ова награда прија и много значи. Било је пријатно тог дана и за госте и за нас домаћине, и нема те магле која може да умањи тај осећај. Неће нам сметати да уз маглу испратимо и ову годину, која је на измаку јер су пред нама, надамо се, бољи дани. Гледам оне светлеће лампионе у пешачкој зони и Карађорђевој улици и мислим, не би то требало скидати ни лети. Коме би сметала светлећа пахуља, кад баш улепшава амбијент. Па комшије из Прњавора већ годинама не скидају пахуљу са јединог семафора који имају на путу Шабац-Лозница. И шта им фали? Ако је због штедње, ма дај да уштедимо на нечем другом, а не на сијалицама којима се радују и деца и пензионери. Барем им се чини да је све лепше, и улица, и град, и живот. Лепше је кад сија! Умањимо мало пара за којекакве флајере, привеске и брошуре, за вожњу аутомобилима и тамо где се може пешке, за празне политичке скупове, и ето нам СВЕТЛОСТИ. Довољно да нам лампиони разбију маглу. Па зар и јелку не китимо да би се осећали лепше, да бисмо обрадовали децу, да употпунимо празнично расположење? Можда можемо и сами од живота направити празник, а не магловиту колотечину којом се смењују беспарица, болест, глад, незапосленост, мито и корупција…. Нека је са срећом и нека је светлост!
Слободан Пајић
