АЗИЛАНТИ ПУТ НАДЕ И ПАТЊЕ – ЦЕНТАР ЗА ТРАЖИОЦЕ АЗИЛА У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Сигурност на неизвесном путу

Влада Србије је крајем наредне године донела одлуку о оснивању Центра за тражиоце азил у Бањи Ковиљачи, а од 15. децембра 2008. он функционише у саставу Комесаријата за избеглице Републике Србије. Тражиоци азила у објекту имају своју собу, лежај и добијају средства за одржавање личне хигијене, три оброка дневно, а имају и приступ разним садржајима

Многим људима који су из разних разлога напустили своје државе објекат у Бањи Ковиљачи био је оаза на неизвесном путу у неку другу земљу. Ту су могли краће или дуже да предахну пре него што би уз помоћ надлежних или на своју руку одлазили даље. Долазили су ту мигранти са разних страна, а Влада Републике Србије је 6. децембра 2008. године донела одлуку о оснивању Центра за азил у Бањи Ковиљачи, и до доношења коначне одлуке о њиховом захтеву тражиоцима азила су ту обезбеђени смештај и основни животни услови.

Објекат у Ковиљачи тадашња југословенска влада давала је УНХЦР за смештај миграната. Они су долазили из несврстаних земаља, крајем ’70. из Чилеа, а почетком ’80.  из земаља Источне Европе. Објекат је био све време власништво Савезне полиције бивше  Југославије. Азиланти су почели да долазе почетком ’90. и  сви су били у обавези да буду пресељени у неку трећу земљу, нико није могао да остане  у Југославији. Због рата током деведесетих није нико долазио и у периоду од 1991. до 2006. године данашњи Центар за азил коришћен је за смештај избеглица. Део обавеза Србије које је требало да испуни да би добила безвизни режим за ЕУ био је да се успостави систем азила и  усвоји закон о азилу. Народна скупштина Републике Србије 2007.  је донела је Закон о азилу којим се држава обавезала да ће преузети бригу о тражилацима азила. Влада Србије је онда крајем наредне године донела одлуку о оснивању Центра за тражиоце азил у Бањи Ковиљачи, а од 15. децембра 2008. Центар функционише у саставу Комесаријата за избеглице Републике Србије и његово вођење финансира се из буџета државе. Седам дана касније држава је свечано уместо УНХЦР-а преузела управљање Центром у Ковиљачи, а томе је присуствовао и тадашњи потредседник владе Ивица Дачић који је рекао да је “једна од обавеза Србије на пута ка ЕУ и вођење рачуна о институцији азила”.

– У јуну 2008.  у објекат су примљени први људи по слову новог закона о азилу и то је тада био једини објекат такве врсте у Србији и окружењу. На почетку је капацитет био 84 особе, али смо касније као донацију данског савета за избеглице и УНХЦР-а добили металне кревете на спрат па је повећан на 104 места. Укупно су у објекту 33 собе и тражиоци азила овде имају основне животне услове. У различитим периоду мењала се попуњеност, па смо тако  најпунији били почетком ове године када је било 109 особа. Иначе, у почетку рада овде су углавном били људи из Авганистана, Сомалије, а прошле и ове године доминарају они из Сирије. Последњих месеци мало је оних који долазе, а средином октобра имали смо само осам људи,  најмање од оснивања центра – каже Роберт Лесмајстер који је овде управник осам година.

Према његовим речима, тражиоци азила у објекту имају своју собу, лежај и добијају средства за одржавање личне хигијене, три оброка дневно, а имају и приступ разним садржајима, тв-салу и учионицу.

– Дански савет за избеглице обезбеђује две професорке једну за српски  језик и анимацију са децом, а другу  за курс енглеског за мигранте. Прва ради и у кројачкој радионици  са човеком који је са супсидијарном заштитом тражилац азила, а имамо такву двојицу и они су из Ирака и Сомалије. Они имају права да раде па су од УНХЦР ангажовани и плаћени да помажу наставницама у превођењу, учењу језика, активностима са децом или у кројачкој радионици са две машине које имамо у Центру. Добијамо материјал  па ту израђујемо чаршафе, јастучнице и пешкире за наш или друге центре којима је то потребно – каже управник.

Током 2010. и 2011. године забележен је повећан број тражилаца азила у Србији и тада је Центар у Бањи Ковиљачи  доспео у жижу јавности. У другој половини 2011. тај објекат није могао да задовољи потребе за смештај азиланата па је Владе Србије отворила још један објекат за ту намену у Боговађи, а касније још неколико.

Посебан смештај

Поред Центра за азил у истом дворишту је недавно подигнута мала кућа са две гарсоњере у којој живе Сафа и Муса. Они су добили  супсидијарну заштиту тражилаца азила и чекају добијање одговарајућих папира.

Бројке

Од отварања Центра за тражиоце азила у Бањи је кроз објекат прошло 3.913 особа. Прошле године било их је 942 што је највише до сада,  а 794  до 16. октобра ове.

Т.М.С