АЗИЛАНТИ – ПУТ ПАТЊЕ И НАДЕ – Подршка невољницима
Тражиоци азила наилазе на разне невоље на путу од, силом прилика, напуштених домова до одредишта на којем их, како се надају, очекује бољи живот и на том неизвесном путовању важна им је свака лепа реч и гест доброте на који наиђу. У лозничком Омладинском центру одржано је неколико обука за оне који би могли доћи у контакт са азилантима, а Канцеларија за младе излазила је у сусрет тражиоцима азила и омогућавала им да се путем интернета јаве породицама
Иако је пут наде оних који су своје домове напустили тражећи бољи и мирнији живот пред бесмислом и окрутношћу рата далеко од нашег краја, не толико давно бројни невољници кретали су се улицама Лознице, а одмориште проналазили на травњаку парка у Бањи Ковиљачи. Када ће се ствари променити и да ли ће се поново бројне избеглице наћи и у нашем граду, не може се са сигурношћу рећи, али треба бити спреман.
Београдски Центар за заштиту и помоћ тражиоцима азила, у сарадњи са Виктимолошким друштвом Србије, одржао је у протеклом периоду у Омладинском центру обуке за здравствене и просветне раднике који би могли доћи у контакт са тражиоцима азила. Последња обука била је усмерена на заштиту деце тражилаца азила у Србији, њиховом образовању и превенцији родно заснованог насиља. Циљ овог пројекта је да се омогући укључивање деце тражилаца азила у образовни систем у Србији и повећају капацитети локалних и централних актера укључених у образовање и превенцију родно заснованог насиља над децом која траже азил. Такође, намера је да се допринесе подизању свести о насиљу над децом тражиоцима азила и њиховом охрабривању да уоче, али и спрече различите облике родно заснованог насиља.
Обуке у Омладинском центру одржане су уз одобрење градске управе, кажу у Канцеларији за младе (КЗМ) којој ово није први пут да се укључује у поправљање положаја азиланата, али и подизања свести становништва. Пролетос је у великој сали Омладинског центра приказан филм Желимира Жилника о азилантима у Србији – “Дестинација Србистан”, а потом и трибина на којој су се могле чути потресне приче о судбинама оних који су били присиљени да напусте свој кућни праг и срећу потраже у сасвим другачијем свету.
– Увек смо излазили у сусрет организацијама које се баве азилантима и децом тражиоцима азила, тако да су оне код нас одржале неколико обука. Знамо да тражиоцима азила није циљ да остану овде, већ да се мало одморе, опораве и продуже даље на Запад где их, углавном, чека родбина. Сарађивали смо и са Центром за азил у Бањи Ковиљачи и дешавало се да неки млади људи који су на пут кренули без својих родитеља дођу у наш интернет клуб како би се јавили својим породицама и ми смо им радо излазили у сусрет. Не само то, већ су овде увек налазили топлу реч и пријатељске осмехе, што им много значи. Причали су нам о својим судбинама и неприликама у њиховим земљама које су их приморале да се отисну на дуго и неизвесно путовање – каже Тања Глишић Матић, шефица Одсека за младе градске управе и наглашава да ће уколико се Лозница поново нађе на главној траси тражилаца азила лозничка КЗМ учинити све што буде у њеној моћи, баш као што то ради КЗМ у Прешеву.
Прошле године Креативна радионица ученика Гимназије “Вук Караџић” у сарадњи са београдским Центром за заштиту и помоћ тражиоцима азила и уз подршку школског парламента и Парламентарне уније лозничких средњошколаца (ПУЛС), приредила је изложбу радова тражилаца азила “Далеки свет у нашем граду”. Њихови цртежи, фигурине, украси и други предмети који су јасно показивали успомене на далеку домовину, осликавали су и страхове који их муче као и очекивања од будућности и наду у бољи и мирнији живот. Такве изложбе су од значаја за успостављање контакта између тражилаца азила и локалног становништва и бољем међусобном разумевању. Тој изложби присуствовало је и неколико тражилаца азила из Алжира који су земљу напустили из политичких разлога.
Представник за медије ПУЛС-а Владимир Терзић каже да тренутно у нашем крају нема потребе за већим ангажовањем по питању пружања помоћи тражиоцима азила, али да то не значи да се у неком тренутку она неће указати.
– Парламентарна унија лозничких средњошколаца се и ранијих година одазивала акцијама помоћи и подршке тражиоцима азила и мигрантима па смо спремни да, ако буде било потребе, поново учинимо колико је у нашој моћи – каже Терзић.
Млади Лозничани отворених су схватања, углавном знају енглески језик, бар у довољној мери да могу да комуницирају са странцима, и спремни су да помогну колико могу. Како је на изложби у гимназији рекао Хасан из Алжира, и овде је слично као и тамо одакле долази, људи су добри, а посебна је срећа упознати се и дружити са младим људима из града у који их је ветар судбине донео.
Н. Т.
