ОБУЈ МОЈЕ ЦИПЕЛЕ – Подршка деци са тешкоћама у развоју

У пет лозничких школа у којима постоје одељења за ученике са тешкоћама у развоју тренутно је 41 ученик, али се предвиђа да ће их крајем октобра бити више. Интерресорној комисији градске управе од почетка године поднето 36 захтева за додатне мере подршке детету међу којима се све чешће тражи и лични пратилац детета

Захваљујући програму инклузивног образовања који је почео да се примењује пре шест година, све више деце са сметњама у развоју уписује се у редовне школе, али, по мишљењу стручњака, за децу са тежим сметњама и даље је бољи избор специјализована школа. Од четрнаест основних  школа у Лозници, у четири постоје одељења за децу са тешкоћама у развоју а од четири средње, само у Средњој економској школи.

Помоћ по мери потреба детета

– Педагошки профил детета одређује се на почетку године и на основу њега се утврђује да ли има потребе за израду индивидуалног образовног плана првог нивоа, а то су заправо деца која раде по инклузији. За сада имамо петнаест ученика који раде по том програму.  Индивидуални образовни план је програм прилагођен могућностима детета,  ради се снижени стандард постигнућа и у крајњем случају ако не даје никакве резултате, обраћамо се интерресорној комисији при локалној самоуправи која омогућава прелазак у специјална одељења, наравно све у сарадњи са родитељима – каже  Зоран Цветиновић, директор ОШ „Краљ Александар И Карађорђевић“ у Јадранској Лешници у чијем се специјалном одељењу тренутно налази двоје деце.

Цветиновић истиче да инклузивно образовање наилази на бројне проблеме којих би било мање да се више времена пре његовог увођења, радило на обучавању и образовању наставника за рад са децом са сметњама у развоју. Али тога није било у довољној мери па инклузија, по његовом мишљењу, не даје очекиване резултате. Ова школа једина однедавно има педагошког асистента чија је улога да помаже деци која имају тешкоће у учењу, деци са сметњама у развоју, али и деци која нередовно долазе на наставу тако да не могу све да постигну. Поред свих тешкоћа, велики проблем представља и недостатак уџбеника који су прилагођени деци којима је потребна додатна подршка.

У ОШ „Вера Благојевић“ у Бањи Ковиљачи у два одељења има укупно четрнаест ученика са тешкоћама у развоју а у инклузивном програму једанаест. Према речима психолога  Јоване Шћепановић, у овим одељењима раде два дефектолога а једно одељење је смештено у некадашњем Дому за децу лишену родитељског старања.

Два одељења са једанаест ученика са тешкоћама у развоју има и ОШ „Кадињача“ а ове године у први разред није уписано ниједно дете које би радило по инклузији док је у обе школе, матичној и издвојеном одељењу у Лозничком Пољу, индивидуални образовни план урађен за три ученика.

– Инклузивно образовање је пројекат који је у појединим земљама заживео, али су га неке западне земље давно потиснуле, то је мач са две оштрице. Питање је колико наставник може да одвоји времена за то дете а да не запостави осталу децу. На другој страни,  у посебном одељењу где има мање деце, наставник више времена посвећује сваком од њих појединачно. У нижим разредима то добро функционише а у вишим, због уласка у пубертет, долази до искрица. Искуства су различита, негде се то показало као добро а негде није, зависи какве потешкоће има дете у свом развоју – истиче Нада Остојић, директорка ОШ „Кадињача“.

Како нам је рекла Драгана Марковић, педагог у ОШ „Петар Тасић“ у Лешници,  у специјалном одељењу у овој школи тренутно се налазе два ученика са потешкоћама у развоју а у инклузивном образовању једанаест. Седнице тимова који сарађују са наставницима и ученицима редовно се одржавају, напредак деце се посматра до првог тромесечја и на основу стручне процене одлучује се да ли ће остати у инклузији или ће се пребацити у специјално одељење.

И родитељи се питају

Средња економска школа једина је средњошколска установа у Лозници у којој постоји посебно одељење за децу са сметњама у развоју у коме се дванаест ученика спрема за помоћно занимање сервир који имају наставу свих пет дана у седмици. Према речима педагога Драгане Симић, у програму инклузивног образовања ове године нема ниједног детета.

– Прошлих година смо имали децу којима је било потребно пружити додатну подршку и за њих се раде индивидуални планови школовања. Додатна подршка се утврђује за децу која иду у редовна одељења а код  којих се утврди да постоји потреба да им се помогне ако имају сметњу у погледу инвалидитета или потичу из осетљиве друштвене групе па им треба пружити можда материјалну помоћ или им треба прилагоди простор. Прошле године смо, рецимо,  због  једног детета са инвалидитетом наставу са спрата преселили у приземље. У овој школској години  тек треба да добијемо податке о ученицима из основних школа а и ми ћемо сами утврдити да ли је за неко дете потребно урадити индивидуални програм – каже Симићева.

Да ли и које су додатне мере подршке детету потребне одређује интерресорна комисија у градској управи у Лозници коју чине представник образовања, социјалне заштите и лекар- педијатар. Према речима Росе Савић, координаторке ове комисије, од почетка године поднето је тридесет шест захтева.

– Захтеви се углавном односе за упућивање у специјано одељење јер родитељ сматра да дете не може да похађа наставу по редовном наставном програму или да дете има измењен, прилагођен наставни програм или им треба лични пратилац детета. Једна од мера подршке је да се дете упути у специјализовану школу, рецимо, за глувонеме која се налази у Београду а локална самоуправа финансира смештај, исхрану и превоз три пута недељно и за родитеље и за дете. Неке услуге социјалне заштите се већ финансирају из буџета а за нове треба тек да планирамо. Приметили смо да све више родитеља тражи личног пратиоца детета а ми немамо средства да им то обезбедимо. За сада локална самоуправа финансира рад комисије, али не и додатне мере подршке детету – истиче Савићева.

В. Мићић