ЈУБИЛЕЈ МИЛУТИНА ПОПОВИЋА ЗАХАРА – Пола века “Орфеја са Дрине”

ЈУБИЛЕЈ МИЛУТИНА ПОПОВИЋА ЗАХАРА – Пола века “Орфеја са Дрине”

ZAHAR KONCERT

Концертом и промоцијом најновијег романа “Орфеј са Дрине”, Милутин Поповић Захар у родној Лозници обележио је 50. година уметничког рада. Са својим гостима музичарима, приредио је путовања кроз различите музичке жанрове и подсетио публику на дане проведене у завичају

 – Све што јесмо, акумулирали смо још у детињству, и зато све своје успехе сматрам резултатом онога што сам још као дечак стекао одрастајући на лозничкој калдрми. Зато је ово вече посебно, зато сам му се радовао и одлучио да пре Београда, Сава центра или Арене, јубилеј уметничког рада обележим најпре у завичају, међу својима – рекао је Милутин Поповић Захар на прослави 50 година свог уметничког стваралаштва, приређеној у понедељак у Библиотеци Вуковог завичаја и Вуковом дому културе. Дружење са Лозничанима започео је представљањем свог најновијег романа “Орфеј са Дрине”, за који каже да је наставак трилогије започете књигом “Људи из шуме”.

– Кроз књиге говорим о коренима нашег интелектуалног пропадања, које се продужава и дан-данас у лошој селекцији људи који одлучују о виталним проблемима у земљи, о сигурности, о култури и привреди. Прича се наставља догађајима из мог живота у Лозници, где је све и почело. Моја мајка је била учитељица и са мојим оцем живела је у Крупњу, у друшту са Владом Зечевићем, а просветари и попови били су у то време најважнији људи. Казнена експедиција је запалила Крупањ, мајка са двоје деце кренула је у Лозницу код својих, код моје баке, а оца су одвели у заробљеништво у Немачку. Књига говори и о развоју Лознице, о преласку из једног система у други и све што се у њој дешавало трагови су мог детињства. Све што сам данас ја, поникло је у мојој души док сам живео у Лозници – казао је Захар, наводећи да се у књизи помињу и његова путовања по свету, сусрети са Титом и другим светским државницима, са Лујом Армстронгом, енглеском краљицом и другим личностима.

Посетиоци библиотеке, међу којима су били и његови пријатељи из детињства, чули су бројне анегдоте из младости српског композитора, данима када су га подучавали свирању на виолини чувени Наиф Амзић, Маша Катић и Жикица Кнежевић. Присетио се и спортских активности које је имао као члан фудбалског тима “Микиновци”, али и као солиста у оркестру КУД “Караџић” из којег је отишао у Београд и приступио оркестру КУД “Иво Лола Рибар”, са којим је обишао цео свет.

Концерт у Вуковом дому културе отворила је група певача КУД “Караџић” извођењем Захарове композиције “Видовдан”, а потом је уметник провео публику кроз различите жанрове, у чему су му помогли чланови ансамбла “Анима славика” (“Словенска душа”) и Опере Народног позоришта у Београду – Мирјана Бегенишић, Викторија Вујовић Павлица, Марија Николић, Илија Гранде Николић (Фаринели), Миливоје Бранисављевић и Мирко Јорговић. Иначе, у Захаровој биографији је записано да се поред музике бави и сликањем, писањем, шахом и “женама”. У Русији је назван “југословенским Гершвином” када је извео симфонију Ода Олимпика са симфонијским оркестром Бољшој театра, у свету је признат као композитор класичне музике, а у својој земљи је познат као аутор музичких фолк и поп хитова и “проналазач нових певачких звезда”.

Милутин Поповић Захар рођен је у Крупњу 12. октобра 1938. године, а у Лозници је завршио основну школу, гимназију и нижу музичку школу. Био је солиста и прва виолина градског оркестра класичне музике при КУД “Караџић”, а у Београду је завршио Правни факултет. Упоредо је похађао средњу музичку школу у класи професора Трипа Симонутија. Од 1960. године постаје члан оркестра КУД “Иво Лола Рибар”, којим је у то време руководио Раде Јашаревић, наследник Властимира Павловића Царевца, а по његовом одласку са тог места Захар постаје шеф “Лолиног” оркестра. Надимак Захар добио је по славном немачком виолинисти Хелмуту Захаријасу. До сада је објавио више од 2.500 композиција и, како је навео, још увек не намерава да од тога одустане.

С. Пајић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )