АЗИЛАНТИ ПУТ НАДЕ И ПАТЊЕ – Ружно лице хаотичне Европе

АЗИЛАНТИ ПУТ НАДЕ И ПАТЊЕ – Ружно лице хаотичне Европе

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Мађарска је у потпуности затворила границу и покренула неколико стотина пријава против избеглица које су ухапшене због нелегалног преласка границе што су оштро осудили савет Европе и водеће организације за заштиту људских права. Од среде ујутру на траси тражилаца азила нашла се и Хрватска

Првог дана примене оштријих закона о нелегалном преласку границе, у Мађарску је у уторак илегално ушло само 367 избеглица и сви су ухапшени. Против њих 316 биће покренут  поступак  због оштећења заштитне жичане ограде подигнутој на граници са Србијом, док ће 51 особа бити оптужена за нелегалан улазак у Мађарску. Према новом закону у Мађарској, за илегалан прелазак границе запрећена је казна затвора до три године, а може бити  повећана на пет година уколико починиоци при том оштете жичану ограду високу четири метра, која је још у изградњи дуж 175 километара границе према Србији.

Мађарска планира да жичану ограду, због избеглица, постави и на граници са Румунијом. Те намере критиковале су групе за заштиту људских права као и Савет Европе.

Међународна организација за људска права Амнести интернешнал (АИ) саопштила је да је Мађарска затварањем граница за избеглице бодљикавом жицом и војском на граници, као и драконским новим законом показала “ружно лице хаотичног одговора Европе” на избегличку кризу.

Истовремено, директор Хјуман рајтс воча за ванредне ситуације Питер Брукерт, после посете избегличком кампу у Мађарској, рекао је да се према тражиоцима азила поступа као према животињама. “Мађарска је постало место апсолутног понижавања људи из Сирије и других земаља који покушавају да добију азил у Европи. Они су блокирани овде. Пате на врућини. Видели смо како деца падају од потпуне исцрпљености”, рекао је Брукерт за агенцију Асошијетид прес и додао да је “неприхватљиво да се људи третирају као животиње на прагу Европе”.

Од среде ујутру избеглице су промениле руту па уместо преко Мађарске, до западне Европе покушавају да стигну преко Хрватске. Већина људи који су међу првима доспели  у Шид су Сиријци и Авганистанци, мушкарци, жене и деца свих животних доби и доста су исцрпљени. Инаце, у Шиду је за прихват избеглица припремљена некадашња дечија болница која се налази на само стотину метара од граничног прелаза Сот. У њему је све било спремно за прихват 250 мајки са децом, док су за остале припремљени шатори, али већина је одлучила да одмах настави пут.

Хрватски премијер Зоран Милановић изјавио је да је Хрватска спремна за прихват избеглица али да не очекују да ће бити изложени притиску као Србија и Мађарска. Критикујући у Сабору мађарску политику као штетну и опасну, он је додао да га зову старији људи који памте Други светски рат, углавном Јевреји, који су, како је рекао, згрожени када виде зидове и жице.

Због опасности од заосталих мина из ратова деведесетих, Хрватска је прекјуче послала деминере на границу, јер постоји могућност да неко у илегалном преласку изгуби живот ако се нађе у минском пољу.

Иако се мигранати окрећу новом излазу ка жељеној земљи ЕУ, у среду је ситуација на  прелазима према Мађарској на моменте била усијана. Роберт Лесмајстер, управник Центра за азил у Бањи Ковиљачи која више није на њиховој главној путањи, сада своје огромно искуство користи за помоћ у организацији  прихватаних центара у другим местима. Тренутно је у Кањижи, а у разговору за ЛН потврдио је да има комешања на старом граничном прелазу на Хоргошу.

– Овде пристиже доста људи, неки ипак покушавају да пређу на Хоргошу иако је граница затворена, неки се окрећу према Хрватској. Они су веома захвални Србији за све што чини за њих и не желе да овде праве било какве проблеме, али своју љутњу изражавају врло гласно на  барикадама испред Мађарске границе – каже Лесмајстер, а на питање да ли се може очекивати већи прилив избеглица у Бањи Ковиљачи, каже:

– Они желе да што пре наставе пут, а не да се задржавају у Србији и зато у овом тренутку не постоје процене да би се они поново могли окренути ка Бањи Ковиљачи.

З. В

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )