82. ВУКОВ САБОР – Учмалост је непријатељ напретка

Прошлост се мора поштовати, али се на грешкама треба учити, поручио је министар културе Иван Тасовац отварајући 82. Вуков сабор указујући на то да је Вук српску културу увео у Европу, али да није имао подршку тадашње елите. Саборски програми настављени су током целе седмице, а завршна свечаност биће одржана у недељу у подне на саборишту

Најстарија културна манифестација у Србији, 82. Вуков сабор од понедељка окупља љубитеље културе, а у недељу ће бити окончана на саборишту у Тршићу. Овогодишњи сабор отворио је министар културе и информисања Иван Тасовац у понедељак у Вуковом дому културе. Он је, након што је Градски мешовити хор отпевао “Химну Вуку”, поручио да је Вукова језичка реформа суштински преобразила српску културу и узевши народни говор као основу стандардног књижевног језика радикално изменила наш поглед на саме себе, историју, наше поимање националног идентитета и на наше схватање културних вредности.

Вук нас је увео у Европу

– Он је сву своју енергију, знање, упорност и таленат усмерио на истраживање и потврђивање локалних и националних специфичности. Управо захваљујући том самопосматрању и самооткривању, српска култура у 19. веку направила је свој први и, вероватно, најзначајнији продор у Европу. Вук нас је увео у Европу, којој и дан данас не само да тежимо, већ и припадамо – рекао је Тасовац додајући да га тадашња српска елита није подржала, већ говорила да је његов језик говедарски, да пише као баба која никада ништа отмено није видела и чула и да би му због увођења латиничног слова ј требало и другу ногу поломити.

Тасовац је навео да конзервативно мишљење искључиво пева хвалоспеве прошлости и замишљеном златном добу у коме је све било боље него што је данас због чега су истински реформатори изложени нападима и подсмеху. Министар је поручио да прошлост морамо поштовати, али да то не значи да је наше наслеђе недодирљиво, већ га морамо проучавати, тумачити, критиковати и учити из сопствених грешака, али и поштовати идеју будућности. Он је позвао на дугорочно и планско размишљање и тежњу системским решењима која ће омогућити развој и просперитет, обезбедити виши квалитет живота, знања и културе.

Неколико дана уочи почетка саборских дана у Београду је покренут пројекат “Дарија”, најзначајнији европски пројекат на пољу дигиталне хуманистике. Тасовац је рекао да су се приступањем тој иницијативи Влада Србије и Министарство културе и и ннформисања определили за системски приступ квалитетној дигитализацији српског културног наслеђа због чега су подржана два пројекта, лексикографска платформа за дигитализацију речника, предлог Института за српски језик САНУ, и отворена платформа за дигитална издања, предлог Вукове задужбине, на којој ће у наредном периоду бити објављено свих 35 томова сабраних дела Вука Стефановића Караџића.

– Ако као друштво не уложимо озбиљан напор да будемо пуноправни чланови европске и светске дигиталне културне заједнице, осудићемо себе на невидљивост, анонимност и заборав. Вук нам то никада не би опростио. Инерција је највећи непријатељ напретка – поручио је Тасовац отварајући Вуков сабор.

Језик је хранитељ народа

Поштоваоце Вуковог дела поздравио је и градоначелник Видоје Петровић поручивши да је Вуков сабор највеће огледало културног стваралаштва Лознице и Србије и да је Вук пре два века јасно и снажно метафорички поручио да је, докле год живи, језик хранитељ народа.

– Докле год га љубимо и поштујемо, док њиме говоримо и пишемо, док га ширимо и украшавамо, дотле језик живи, а народ се умно сједињује, дакле, не пропада. Вуку је полазило за руком да за унапређивање српског језика добије наклоност шире европске јавности. Без оних који истичу вредност Вуковог рада и његових достигнућа и брину о том великом и значајном наслеђу, ми данас готово да не бисмо имали са чим у Европу, тако да је његов допринос уписивању српског народа у европски корпус немерљив. Имајући све то у виду, настојимо да активности у Тршићу трају свих 365 дана и да боравак посетилаца и учесника обогатимо увођењем нових садржаја, а бескрајно поље могућности отвара се изградњом међународног центра за изучавање језика, књижевности и фолклористике. На овај начин културни туризам постаје стварност и жива привредна грана, а сарадња Града и институција културе и образовања, темељ развоја ширег окружења – рекао је Петровић.

Пре отварања сабора обратили су се и гости из Словеније, саветник у тамошњем Министарству културе Игор Коршич и отправница послова Амбасаде Словеније у Београду Матеја Норич Штанцар. Коршич је пренео поздраве министарке културе Словеније и указао да права култура повезује људе и гради мостове имајући при том дугорочну временску перспективу, за разлику од дневне политике, на шта наводи и плодно пријатељство Вука Караџића и Јернеја Копитара. Он је рекао да култура није “од данас до сутра” и да о томе треба мислити док се развијају пријатељство и сарадња између два народа.

Саборски дани почели су позоришном представом “Азбучни рат” у режији Барбаре Новакович Коленц, изведеном на српском и словеначком језику, урађеном у копродукцији Музеума Љубљана, Прешерновог гледалишча из Крања и Цанкарјевог дома.

Н. Т.

Цео текст можете прочитати у штампаном издању или на www.novinarnica.net