АЗИЛАНТИ-ПУТ НАДЕ И ПАТЊЕ – Затишје у Лозници

Бања Ковиљача није више на главном путу тражилаца азила који пролазе кроз Србију на путу ка Европској унији. У лозничкој полицији тврде да су потпуно спремни и за обрт ситуације јер имају велико искуство из 2011. године када је кроз Бању Ковиљачу прошло скоро две хиљаде људи 

Лозница више није важна тачка на путу азиланата ка Европској унији као што је била у првим годинама од успостављања азилног система у Србији када је у Бањи Ковиљачи отворен први Центар за азиланте. Према подацима полицијске станице у Лозници, 2010. године овде је азил затражило 307 особа; 2011. 1.856, наредне њихов број је пао 12; 2013. попео се на 115, прошле било их је 15, а ове године само пет. Горан Ристић, виши полицијски инспектор из Одсека пограничне полиције за странце, сузбијање илегалних миграција и трговине људима, каже у разговору за ЛН да је Бања Ковиљача растерећена отварањем нових центара за азил, али да је промењена и рута кретања азиланата.

– Илегални емигранти сада су много боље информисани него раније. Чим уђу на територију Србије, они одмах полицијским службеницима изразе намеру о тражењу азила,  добију потврду која им омогућава 72 сата боравка и упут у неки од центара за смештај. Међутим, већина добијено време искористи само да се пребаци преко границе и уђе у Мађарску одакле им је најлакше да дођу до жељене земље ЕУ.  Србија је за њих само транзитна земља – истиче Ристић.

На питање да ли постоји разлика између првих илегалних миграната који су стигли у Бању Ковиљачу и ових нових, каже да су разлике велике и да су оне условљене пре свега културом коју носе из земље порекла.

– Први азиланти су били Авганистанци и Пакистанци и њихова култура се знатно разликује од наше, али и од азиланата из других земаља. Они су сиромашнији, мање образовани, имају сасвим другачији начин живота и јако им је било тешко објаснити да не треба да се крећу у групама и да њихов уобичајени жустри разговор и бахатост у понашању може да изазове нелагоду код локалног становништва. Долазили су и из Бангладеша, Сомалије, Еритреје, Мјанмара, а сада азиланти долазе из имућнијих земаља Сирије, Марока и Алжира. Њихова култура је ближа европској и знатно су образованији. Сомалијци су специфични по томе што је међу њима било и православаца па су одлазили и у наше цркве – каже.

Нови азиланти углавном добро говоре енглески, али лозничка полиција навикла је и на мање заступљене језике који се користе у њиховим домовинама, па саслушање, кад затреба, воде и на пашту или фарси користећи преводилаче услуге азиланата који су се одомаћили у Бањи Ковиљачи где су научили и српски језик. Понекад долазе видно исцрпљени, или са видљивим повредама, па полиција позове Хитну помоћ. Детаљан лекарски преглед је, иначе, обавезан, о чему се касније старају службеници Комесаријата за избеглице.

У полицијској статистици остало је забележено да је од 2010. године до данас полиција морала да интервенише 67 пута због тога што су тражиоци азила учинили неко кривично дело или прекршај.  Наш саговорник истиче да су у већини случајева у питању  свађе између њих или туче, а од тежих дела због којих су кривично гоњени издаваја се силовање британске држављанке због чега је процесуиран један Авганистанац, један Пакистанац је откривен у групи наших држављана који су оптужени и касније осуђени за кријумчарење људи, а један азилант који је био смештен у Бањи Ковиљачи учествовао је у Суботици у тучи која се завршила убиством. Истовремено, у том периоду, азиланти су били оштећени у десет случајева, од чега су половина дела санкционисана Кривичним законом.

Иако Лозница и Бања Ковиљача остају на маргини новог пута азиланата, полицијски службеници у Лозници, каже Ристић, потпуно су спремни да се суоче и са новим, већим, таласом миграната.

– Ми имамо добро уходане процедуре и добру сарадњу са другим институцијама у систему, а имамо и громно искуство из 2011. године када су илегални мигранти пристизали таквом брзином и углавном ноћу да смо тешком муком успевали све да их евидентирамо и уз помоћ колега који из ПУ у Шапцу.  Претпостављам да се

то неће поновити јер су они оријентисани ка најближој граници са ЕУ и јер им се жури да стигну пре него што се Мађарска потпуно огради зидом, али бићемо спремни и за евентуалне обрте – поручује Ристић.

Разлика

Ове године поднете су три пријаве за кривично дело кријумчарења људи и то се пре свега односи на незаконито омогућавање боравка и транзита кроз Србију. На питање да ли би се нашли под ударом закона грађани који би примили у своје аутомобиле тражиоце азила на које наилазе дуж путева, поготову што је међу њима велики број деце, Горан Ристић каже да кривично дело настаје тек ако се за то узме новац и ако су у питању илегални мигранти.

Подсећамо да је МУП Србије упозорило наше грађане на пропутовању кроз Македонију да не примају у своје аутомобиле азиланте како не би имали проблема са тамошњом полицијом.

З. Вишњић