НАШИ СМО – Ријалити терапија

НАШИ СМО – Ријалити терапија

SassaКад дотакнеш дно, једино можеш да идеш ка површини, али за нас то не важи. Или је наше дно толико дубоко да још увек има простора за пад па никако да га дотакнемо. Количина људских глупости, простота, понижавања и сличних ствари биће увелико обогаћена већ ових дана јер ето нама нове “Фарме” и “Великог брата”. Мало су били “Парови” и “Малдиви”, “кратки” као индијске серије, па је требало понуду проширити, а колективну лоботомију обогатити новим садржајима.

Да све буде лепше, сви ти ријалити садржаји иду на телевизијама са националном фреквенцијом. Мислио сам, наивно, да је улога телевизије информисање, образовање и фина забава, али јок. Улога већине наших медија електронских, али и писаних, јесте заглупљивање широких народних маса којима треба поглед и мисли заокупити неким периферним ликовима. Назови ВИП фацама и њиховим свађама, простотама, развратом, голотињом и сличним “квалитетима”, у нади да ће све бити зачињено сексом пред камерама. Ето рецепта младима како стећи популарност, а да ништа битно нису урадили у животу, и ако им се посрећи, још и зарадити лову. Воајеризам је победио и ту ниску страст наше миле телевизије нам потпаљују сваки час, а они што на екранима у црвеном кругу означавају годиште за које је садржај тв програма прикладан не реагују. Односно држава не реагује, или се варам. Када људи не би бринули шта ће бити са тамо неким Змајем, Мацом и Гастосом, окренули би се себи и запитали докле ћу живети без посла, или са мизерном платом, докле ћу слушати бајке о бољем сутра, зашто је на продају моја фирма, шта ће ми још једни избори и гомила потрошеног новца, а да се ништа не промени? Ово је, чини се, систем дај народу забаву, а ти ради шта ти воља. И тако деценијама.

Волимо да мислимо о себи лепо, али истина је, бојим се, другачија. На 101. годишњицу Церске битке, ако се изузму они који су тамо били послом,  није било 50 посетилаца. Али јесте била шатра и печење, иако је било Преображење и посни дан. Када би они сељаци изгинули на Церу данас устали и видели за кога су крварили, од срамоте би поново умрли. Опијени, слуђени и збуњени дозволили смо нам луди раде што пожеле и кад пожеле.  Већина се одавно предала и пристала на игру која  дуго траје. Понашање је у стилу живећу хиљаду година, па могу да проћердам још којих десет, два’ес. Све ненормално је постало нормално. Нико ништа не предузима. Омладина пије као на такмичењу и то без повода. Није потребна свадба и слично весеље, пије се онако, рутински, и момци и девојке. Они који једном треба да воде ову земљу претварају се у алкосе пре пунолетства, али кога то брига. Кафане и кафићи раде докле хоће, а кад они затворе врата, ту су паркови да се цуга или “дува”. Лакше је окретати главу него се ухватити у коштац са тим стварима. Зато “обдарене” лепотице добијају радна места, певаљке гладном народу показују скупе крпице, а очајни момак из Панчева штрајкује глађу јер не може да нађе посао. Додуше, можда ускоро хоће јер  Вулин је, како пренеше медији, изјавио је да је запосленост у Србији од 1. јануара до данас повећана за 1,5 одсто. Браво. Ето ти и, по ко зна који пут, најаве повећања плата и пензија од 2016, додуше ако дозволи ММФ, а ваљда хоће када смо овако добри.

Наслови “Шеснаестогодишњакиња претукла девојчицу, Малолетник сломио руку полицајцу који га је хапсио због диловања дроге, Дечак убо ножем човека”, не пале аларм. Кажу да је број кривичних дела малолетника за 40 одсто мањи од прошлогодишњег, али је степен бруталности забрињава. Све присутнији је осећај несигурности. Ето примера Вука Росандића који је штитио своје дете од две петнаестогодишње девојчице. Порука је јасна, насилници могу чинити шта им се прохте, џаба закони, прописи и остале ствари, мртва слова на папиру.

Ријалити траје, нисмо свесни да нас стално гледа “Велики брат”, да је већина нас на “Фарми”, само не у  гостинској кући, а ово што гледамо на ТВ-у варка је да мислимо како смо у бољем положају у односу на “укућане”.  А мигранти пролазе кроз Србију хрлећи ка Европи. Тамо где бисмо, како нам говоре, и ми хтели. Зарез.

Т.М.С

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )