НA СЕЛУ СЕ СВЕ ТЕЖЕ ЖИВИ – Постајемо надничарска земља
Село је у кризи, а држава мало или ништа не чини да помогне онима који би да се баве пољопривредом и остану у својим срединама. Држава и њене институције не воде рачуна о пољопривреди и доводе до ситуације да ће се овде озбиљном пољопривредном производњом бавити само изузетно богати тајкуни, а сви остали, прави домаћини, српски пољопривредници, биће надничари или неће моћи да раде ништа, каже Радомир Филиповић, председник Радне групе за израду стратегије за рурални развој
У свим тешким временима на овим просторима се опстајало и преживљавало захваљујући селу. Међутим, дошла су времена да се и на селу све теже опстаје па су закоровљене њиве и замандаљене куће све чешћа слика, али то ,чини се, никога озбиљно не забрињава можда избог наивног става да је село “жилаво”и да ће све прегурати. На проблеме живота на селу и одлив становништва указивао је и поново упозорава Радомир Филиповић, председник Радне групе за израду стратегије за рурални развој.
Скупштинском одлуком решено је да “Радна група за израду предлога мера за спречавање одлива становништва горњег Јадра” настави рад и, потпомогнута Одељењем за локални економски развој и потребним стручњацима из других области, уради стратешки документ популационе политике, односно Стратегију руралног развоја. Циљ је да се заустави смањење становника, а касније и повећање кроз пораст наталитета али то неће бити лако јер се стање на терену погоршава.
Сурутка скупља од млека
– Људи одлазе из села. Неки су се некада бавили пољопривредом, али су и радили у фабрикама, међутим, данас индустрије нема, а стање у пољопривреди је све горе. О неповољним околностима сведочи конкретан пример да је 23,70 динара откупна цена млека, а у августовској акцији сурутка се продаје за 33 динара. Да ли млеко настаје од сурутке или сурутка од млека? Ту је и пример да наше месо одлази из земље, а потрошачима се овде пласира оно које преко шест месеци стоји залеђено. А може ли то месо бити здраво и квалитетно? Како смо то, питам државу, дужни да поштујемо споразум о придруживању и стабилизацији, а нисмо уподобили наше законе у нашем и интересу наших произвођача? Држава и њене институције не воде рачуна о пољопривреди и доводе до ситуације да ће се овде озбиљном пољопривредном производњом бавити само изузетно богати тајкуни, а сви остали, прави домаћини, српски пољоприврдници биће надничари или неће моћи да раде ништа. Не чини се ништа на стварању повољног амбијента на селу, да пољопривредни произвођачи могу да раде и остваре приходе. Људи немају велике поседе, ни новца да улажу у неопходне агротехничке мере, не могу да се осигурају, нема услова да се уложи и направи профитабилна, конкурентна производња. Посебна прича је ГМО који је присутан у Србији, али се о томе мудро ћути. То додатно погоршава ситуацију сељака који има много мање, али здравије приносе – описује стање Филиповић.
Проблем је, оценује, неконкурентна производња, а држава се прећутно, али упорно труди да ситне пољопривредне произвођаче уништи и створи економски интерес да богати преузму све пољопривредне капацитете и да постанемо надничарска земља. Мора почети да се води рачуна о интересу локалног становништва, не можемо само пољопривреду гледати кроз призму економије јер је она била деценијама изузетан социјални амортизер. У свим невољама село је успело, и то квалитетном храном, да прехрани становништво, и нико од нас нема квалитетнију храну, али држава то не користи као предност.
Т.М.С
Цео текст можете прочитати у штампаном издању или на www.novinarnica.net
