ГОШЋА КУЋЕ ПИСАЦА – Украјинка у Вуковом Тршићу

– Боравак у Тршићу искористићу да напишем текст о Вуковом делу, о томе како оно и данас живи – каже Украјинка Ала Татаренко, гошћа Куће писаца. Ова слависткиња се бави превођењем са српског на украјински језик, а редовна је професорка Универзитета “Иван Франко” у Лавову

Поред Вила Фирта, преводиоца из Аустралије, друга гошћа Куће писаца у Тршићу овог лета је Украјинка Ала Татаренко, слависткиња, преводилац, есејисткиња и књижевна критичарка. Редовна је професорка, управница катедре за славистику Универзитета “Иван Франко” у Лавову, где предаје српску и хрватску књижевност, као и постмодернизам у словенским књижевностима. Бави се историјом словенских књижевности и питањима украјинско-словенских културних веза. Иако је и раније добијала позиве из Тршића и лозничког Центра за културу, због обавеза је тек сада успела да се одазове и дође у Кућу писаца.

– Када сам сада видела колико је лепо у Тршићу, зажалила сам што нисам раније дошла. Пре неколико година сам добила позив, али су се испречиле друге обавезе и околности, међутим, ко зна зашто је то добро. Стара изрека каже “Ко је погодио циљ, промашио је све остало”, тако да сам тада и дошла, пропустила бих садашњу могућност да се упознам са дивним колегама и људима из Центра за културу, који су одлични домаћини – каже гошћа из Украјине.

Ала Татаренко је ауторка књига “Место сусрета: огледи о српској прози” (Београд 2008), “У зачараном троуглу: Црњански, Киш, Пекић: есеји и студије” (Зајечар, 2008.), “Поетика форме у прози српског постмодернизма” (Службени гласник, Београд, 2013), “Из чиста немира: читања” (Завод за уџбенике, Београд, 2013), као и монографије “Поетика форми в проз и постмодернизму” (2010). Аутор је више од 200 радова о српској књижевности, објављених у Србији, Украјини, Немачкој, Пољској, Француској и више од 90 превода са српског и хрватског на украјински, а такође са украјинског на српски. Члан је Српског књижевног друштва, добитница Повеље Удружења књижевних преводилаца Србије (2011) и награде Српског ПЕН центра која се додељује најбољем страном преводиоцу српске књижевности (2015).

– Боравак у Тршићу ми је омогућио да будем гост међународне књижевне колоније, да пропратим радове учесника Школе креативног писања “Дуго лето за кратке приче”, али и да урадим нешто своје. Овде пишем текст о Вуку, мада нисам стручњак за његово дело. Више сам стручњак, или боље рећи љубитељ савремене књижевности, али овде ћу написати текст под насловом “Бити Вук у постмодерној кожи”. То је текст који ће показати како дело Вука Караџића живи и побеђује време – поручила је Ала Татаренко.

СЕЋАЊА

Гошћа Куће писаца се сећа да је у Тршићу први пут била 1987. године, али врло кратко, када је имала прилику да присуствује обележавању двестогодишњице рођења Вука Стефановића Караџића. Сада је боравак у завичају великана искористила и за рад на украјинском преводу књиге Горана Петровића “Ситничарница код срећне руке”.

С. П.