СТО ГОДИНА ПРВОГ СРПСКОГ РАТНОГ БРОДА – “Јадар” на Сави

СТО ГОДИНА ПРВОГ СРПСКОГ РАТНОГ БРОДА – “Јадар” на Сави

Oklopljeni camac Jadar – Monografija Recna flotila 1915-2015

Први српски ратни брод направљен је пре једног века, а име “Јадар” добио је у част велике победе српске војске на Церу непуну годину пре његовог поринућа

Усред Великог рата, док су рекама на тадашњој српској северној граници господарили бродови аустроугарске Дунавске флотиле, у војном бродоградилишту на Чукарици, пре пуних сто година, 6. августа 1915, у Саву је поринут први српски ратни брод оклопљени чамац “Јадар”. Направљен је према замисли Ђоке Поповића и Милојка Ванића, а крштен у част и славу прве савезничке победе – победе на Јадру, много познатије као Церска битка.

Аустроугари су доминирали на рекама, а српска војска није у почетку имала ни артиљерију којом би могла успешно тући по непријатељу, док су монитори црно-жуте монархије наносили тешке губитке браниоцима. Уз помоћ Русије, одбрана на рекама почела је минирањем с јесени прве године рата, а већ у октобру забележен је први успех, потапање командног брода непријатељске флотиле монитора “Темеш И”.

– Стране војне мисије помагале су да се створи српска речна флотила, а већ у августу 1914. руска војска допремила је моторни чамац “Слобода” који је послуживала руска посада. Почетком 1915. на чукаричком делу војишта дејствовала је Команда Аде Циганлије, а у оквиру ње Бродарска чета која је располагала мањим пловним саставом бродова на Сави, наоружаним митраљезима и лаким топовима. Посаде су чинили добровољци бродарци са Саве и Дунава, а послуге оруђа претежно трећепозивци и момчићи из Сремског добровољачког одреда. Већина пловила додељених новофромираној јединици налазила се раштркана по Сави, неисправна или под водом, што је захтевало огроман напор радника Бродарске радионице Српског бродарског друштва на Чукарици и бродараца-добровољаца како би се пловила извадила и оспособила – каже поручник фрегате Драган Спасојевић, референт за односе са јавношћу Команде речне флотиле Војске Србије и са пензионисаним контраадмиралом Бошком Антићем коаутор монографије “Речна флотила 1915-2015”.

Бродарска радионица постала је прво српско ратно бродоградилиште у којем је направљен и мали оклопљени брод “Јадар” чија је посада храбро извршавала задатке на Сави од извиђања, преко транспорта муниције, али и 25 немачких заробљеника, па до одржавања везе између мале Аде Циганлије и Чукарице, пошто су телефонске линије биле прекинуте. Одбрана велике Аде Циганлије зависила је од тога ко држи малу и када је она, упркос херојској одбрани пала, у зору 8. октобра наређено је повлачење и потапање свих пловила како не би пала у руке непријатељу. Тако је и “Јадар”, окончао свој кратак, али буран и херојски век. Спасојевић каже да су се од 6. до 9. октобра 1915. одиграла најважнија дејства прве националне српске флотиле у којима су учествовала сва пловила.

– У нападу Макензенових армија нестала је целокупна српска речна ратна флотила, а храбрим браниоцима Београда и Немци су одали признање подигавши на Дунавском кеју заједничко гробље са каменим спомеником на којем пише да ту, сједињено у смрти, почива 260 немачких и 240 српских ратника палих у борбама око Београда 1915. године. Наредног пролећа фелдмаршал је на Кошутњаку својим јуначким противницима подигао пирамиду на којој двојезично пише – Овде почивају српски јунаци – каже Спасојевић.

Од пре седам година Војска Србије 6. август обележава као Дан Речне флотиле и рода речних јединица сећајући се времена када је отпочело стварање српске речне ратне флотиле поринућем брода који је понео име по победи извојеваној у нашем крају.

Н. Т.

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )