АЗИЛАНТИ – ПУТ НАДЕ И ПАТЊЕ – Лепо је било док није почео рат

АЗИЛАНТИ – ПУТ НАДЕ И ПАТЊЕ – Лепо је било док није почео рат

Omar - rat ga oterao od kuce

Хиљаде људи који свакодневно прелазе границе балканских земаља на путу ка нади, из родног краја протерали су рат, сиромаштво и глад. Један од њих је и шеснаестогодишњи Омар који је родни Јемен напустио бежећи од сукоба и глади као последице рата од које, процењује се, тренутно пати половина становништва те земље – 13 милиона људи

Док његови вршњаци у Србији и другим деловима Европе уживају у летњем распусту, шеснаестогодишњи Омар из Јемена налази се далеко од родног краја и земље у којој је начинио прве кораке. Да ли ће њоме икада више закорачити не зна и не може знати јер тамо сада бесни рат. Према подацима које је недавно саопштио УНХЦР у Женеви, Јемен је током протекла четири месеца напустило сто хиљада људи због сукоба који трају у тој најсиромашнијој земљи Арапског полуострва и глади која је завладала. Међу њима је и Омар са којим смо разговарали у Центру за азил у Бањи Ковиљачи.

– Јемен сам напустио због рата. Иначе живим са породицом у Махари у  јужном Јемену. Моја породица је добростојећа и лепо смо живели пре сукоба, али је сада јако опасно. Земљу сам напустио нормално, нисам морао бежати преко границе, нити тражити скровите пролазе, сео сам у авион и са регуларном визом слетео у Турску, у Измир. Одатле се даље већ није могло тако фино, али сам успео да дођем у Грчку, а из ње, преко Македоније до Србије – прича младић тамне пути тврдећи да жели да остане у Србији која му се допала.

На далеки пут кренуо је са рођаком, а код куће су му уз родитеље остали шесторица браће и пет сестара у земљи у којој се број становника годишње увећа за око 700 хиљада. Омар прича да на путу није било проблема, да је све било добро и да су сви на које је наилазио били коректни, али објашњава и да је из Грчке дошао камионом.

– Снашли смо се, сазнали да један камион иде на север и са осталим људима из разних земаља сместили се унутра. Није било баш пријатно, али сви смо знали да је то начин да одемо куд желимо. Возили смо се дуго, али нисмо знали колико би пут требало да траје и у једном тренутку возило је стало, нисмо знали да ли смо стигли или нас је полиција зауставила. Неизвесност је потрајала, чинило се предуго, а онда су врата почела да се отварају и било је немогуће сакрити се. Препознао сам возача, а он нам је рекао – изађите, ово је Србија. Тај пут сам платио 300 евра – сећа се младић из далеког Јемена додајући да му недостаје бројна породица.

Иако није стигао да заврши школу у својој земљи, каже да не жели да је настави ни овде у Србији. У Центру му је пријатно, а допада му се и окружење, шуму не види као ништа ново и необично јер их, мада га Европљани замишљају као голу пустињу врелог песка, има и у Јемену.

Јемен је земља бурне историје смештена на самом југу Арапског полуострва која након 7. века као јединствена поново постоји тек од 1990. када су се ујединили Северни и Јужни Јемен. Био је то тренутак наде у бољу будућност после осамнаестогодишњих сукоба и рата између два Јемена од којих је Северни као самостална држава постојао од краја Првог светског рата, а Јужни таворио под колонијалном влашћу све до 1967. Друштво је и данас већином племенско, а становништво чине углавном Арапи исламске вероисповести. Становништво се претежно бави земљорадњом, сточарством и риболовом, а експлоатација нафте отпочела је тек седамдесетих година прошлог века. Других природних ресурса Јемен и нема па највећи државни приход и долази од трговине “црним златом” при чему ни он није превисок будући да га Јемен производи најмање.

Тренутно у Јемену влада хаос. Побуњени шиитски Хути чине трећину становништва и воде борбе против владиних снага, запосели су главни град Сану и државне званичнике ставили у кућни притвор док се председник Абду Мансур Хади склонио у суседну Саудијску Арабију. Управо ова земља предводи “Арапску коалицију” која ваздушним нападима покушава да подржи владине снаге у борби против побуњеника, против којих се боре и снаге Ал Каиде. Од почетка бомбардовања пре скоро пет месеци, у Јемену је, према подацима Уједињених нација, погинуло око четири хиљаде људи, а рањено скоро 20 хиљада, при чему је свака друга жрва цивил. Око 13 милиона људи, половина становника, гладује, а тај број се повећава за 25 хиљада дневно.

Н. Т.

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )