НАШИ СМО – Плав-црномањаст

НАШИ СМО – Плав-црномањаст

SassaОписује један лик свог деду па каже да је био дебео, сув човек, висок, онизак, плав, црњомањаст, а кад га питају како то, објасни да је био контрадикторан. Такви смо, бар мени, и ми. Једна тотално контрадикторна земља и народ. Таман помисли човек да нас је провалио, а оно обрт, учинимо нешто што никакве логичке везе нема са претходним поступцима и тако стално.

Пре два месеца наши млади фудбалери постадоше прваци света, рекао би човек стасали момци у уређеној земљи где се игра квалитетан и регуларан фудбал. Међутим, није баш тако. После почетних кола текућег првенства у Супер јелен лиги, у игре на “зеленом тепиху” умешала се полиција. Како рече ових дана министар полицијски – “полиција наставља истрагу о више утакмица фудбалског првенства у Србији чија је регуларност спорна, а биће испитани и председници фудбалских клубова, као и играчи”. Није прецизирао о којим клубовима и утакмицама је реч, али рече да се то односи на две или три утакмице. У земљи светских првака сумње у регуларност. Мислим, оно, до сада је све било регуларно, али сад открише да није. Из те исте земље потичу и играчи који су освојили злато на Специјалним Олимпијским играма у Лос Анђелесу, пошто су у финалној утакмици савладали Аустрију са 4:1. Тако је Србија  у категорији 11 на 11 са “уједињеним” играчима без хендикепа најбоља, а у разним дисциплинама смо узели још 17 медаља “свих легура”.  Ти представници Србије до последњег часа нису знали хоће ли уопште отићи у Америку па је онда држава одлучила да одреши кесу, а помогао је и Ђоковић са нека, чини ми се три милиона динара, па одоше да жању медаље. Верујем да су представници других земаља били поштеђени те неизвесности, путујемо – не путујемо.  Народ смо који је преко главе претурио много јада, ратова и несрећа, али и народ који заборавља, или се касно сети.

Ове седмице актуелно је хрватско обележавање “Олује”, оно што је њима победа, за нас, а надам се и за остали нормалан и објективан свет, погром цивилног становништва које је успут, ваљда да трактори брже иду, мало бомбардовано из ваздуха. То се десило пре две деценије, а Влада Србије тек сад је одлучила  да 5. август буде Дан жалости. Како негде изјави онај министар некада рокерске фризуре, “тачно у подне Србија ће стати на један минут. Огласиће се сва црквена звона и све сирене како бисмо застали и одали пошту свим убијенима и протеранима”, рече и, како пренеше медији, објасни да “на исти начин Јевреји обележавају Дан Холокауста и то је светска пракса”. Наравно да треба обележити тај дан и никада не заборавити тај злочин, али како баш сад открисмо каква је светска пракса и ко је овој држави Србији минуле две деценије бранио да се тако обележи тај дан. Зар то није било једнако велики погром и злочин и пре 15, 10 или било колико година или је требало да прође 20 лета па да добије на значају? Зато што касно палимо, што не ценимо своје жртве и лутамо као гуске у магли, и јесмо где смо. Хоћемо да други цене наша страдања, а први се према њима односимо неодговорно. Где на свету још има да министар просвете изјави да су плате у српској просвети такве да би сви којима би било понуђено да посао напусте уз отпремнине то прихватили, а да није жеља да то “превише њих прихвати”? Мора се човек запитати па како са таквим платама ти људи раде и колико се уопште труде да пренесу знање деци? Школа треба да буде један од стубова друштва, да образује нове генерације, а тамо би, по министру,  сви пре отпремнину него плату?!

Игледа да нам је за боље дане спас испод земље. Није то оно да “иловача лечи све” него кажу да газимо по невиђеном благу. Од овог нашег јадарита има да процветамо јер је пун литијума, а ту је будућност, али није тај минерал сам. Прочитах неки дан да су америчка рударска корпорација “Фрипорт Мекморан” и њихови партнери из канадске компаније “Ресервоар минералс” пронашли су у околини Бора једно од највећих лежишта злата и бакра на свету. У њему је откривен готово невероватан садржај од 25,7 одсто бакра и 50,3 грама злата по тони руде. Према до сада истраженим лежиштима у свету, најбогатији садржај пронађен је у руднику Холистер у Америци, где се извлачи 27,20 грама злата по тони руде.

Значи, бато, само треба да се копа, мало под земљом да се нађе благо, мало над њом да се очисти сва прљавштина накупљена минулих деценија па ће да нам сване. Само да претходно одлучимо шта хоћемо и да ли смо плави или црномањасти.

Т.М.С

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )