НАШИ СМО – Фарса
Лето је, дефинитивно, годишње доба кад човек треба да одмори и заборави на остале три четвртине дванаестомесечне представе, која не одмиче ни корак од најобичније фарсе. Зар неко мисли да је могуће потпуно нормално функционисати на плус 40 степени, чак и да сви лекарски налази то апсолутно потврђују? Прво! Ако имаш среће да си запослен, макар и код приватника, мораш се зором обући адекватно, да издржиш дневне обавезе, мораш при руци имати неки освежавајући напитак или барем чесмовачу, да не колабираш, а ако си канцеларијски пацов, мораш изабрати право место како те не би клима “ударила за врат”! И поред свих потреба, чак и да ништа не привредиш на послу, за који те плаћају, кући ћеш се вратити згужван, изморен и мокар од зноја. Друго! Ако мораш, или желиш, негде да отпутујеш аутобусом, да прескочимо чекање на перону, мораш бити спреман на могућност да баш у том возилу, тог дана, не ради клима-уређај. Да ли ће некоме и по таквим условима пасти на памет да замези паризер или чајну кобасицу, у домену је лутрије. Треће! Ако ништа од претходног не мораш, ако вреле дане проводиш у кући, барем ћеш морати да преживиш телевизијске фарсе које се преливају са малих екрана. Зар није фарса то што се Балкан, као, мири преко Србије и Босне и Херцеговине. Напад на премијера у Сребреници постаде полигон за измирење, за извињење, док у Хрватској увелио теку припреме за обележавање “Олује”. За једне победа, за друге погром. И све то на том истом Балкану! Фарса је и на спортским теренима, пре свега фудбалским. Наслови о препуцавању око намештених утакмица, око непостојећих прекршаја или неважећих голова, испадају из свих могућих новина. Пар дана славе младих “Орлића” потиснуше смицалице којима се не зна крај. Фарса је у банкама, са кредитима, са курсом динара. Као, ојачао динар, па данас вреди коју пару више у односу на евро (120,13), а када бисмо тај успех посматрали кроз висину плате, схватили бисмо да већ дуже време радимо за џабе! Курс се мења, плата иста, а цене у радњама сваки дан за степеник више. Фарса је и на пијаци, у пиљарама. Лубеницу данас купујеш за 20 динара, а већ сутра она кошта 10. Таман помислиш – лепо – може се човек освежити и осладити за мале паре, кад ујутро бостан опет 20 динара. Па ко то режира, питам се свако јутро. Знам, препродавци се разлете по Мачви или Срему, а тамо родило, па од произвођача покупују вагоне робе. Ко пре стигне до тезге, тај и формира цену. Обори је у односу на комшију, да што пре распрода робу, а онда сутрадан исту ту, непродату, дигне за 50 одсто и опет продаје. А народ купује, троши, и опет гладује. Фарса је и временска прогноза. Некада смо се палили на трилере и акције, а сада уместо Терминатора и Рокија, сви чекамо презентерке временске прогносе које нас данима усплахирено упозоравају на надолазећи црвени, наранџасти или неки други обојени талас. Па зар и пре нису постојале врућине, топла лета и хладне зиме? Јесу, али данас се од тога прави сензација и застрашује народ са милион ТВ канала. Кад чујем да ће следећа седмица бити “тропска”, “афричка” или “паклена”, мене врелина обузме исте секунде. Почнем унапред да се презнојавам, да колабирам, да тражим хлад, трпам ноге у лавор и пијем ледену воду као ненормалан. Истовремено, нормалан свет се расхлађује на планинама, базенима, морима или рекама, и ником ништа. Уживају. Фарса или збиља!?
Слободан Пајић
