МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА АПЕЛУЈЕ ДА СЕ ПОМОГНЕ СИНИШИ ЂУРИЋУ – Стигла прва пензија

Шеснаестогодишњи Синиша Ђурић из Зајаче, дечак са највећим присуством олова у крви, који је недавно остао и без оца, примио је ових дана прву породичну пензију. Према речима Милице Дамњановић, дечакове тетке и законског старатеља, Синиши је уплаћена пензија за мај и први део јунског примања, што ће помоћи да се плате обавезе за стан у Зајачи и олакшати набавку за предстојећу школску годину. Како се пензија коју би његов отац Милан имао да је поживео, умањује, дечак ће до пунолетства месечно примати мало више од 17 хиљада динара.

Председник Савета Месне заједнице Зајача Слободан Живановић каже да мештани немају новца да прикупе помоћ за свог суграђанина, али да апелују на оне који то могу, да се укључе у акцију помоћи дечаку.

– Месна заједница има буџетска средства која су наменска и која не може да издвоји. Као мештани, поштено речено, нисмо покренули акцију помоћи зато што фирма не ради, народ нема пара и када бисмо ми прикупљали новац, скупили бисмо нешто ситно. Зато смо апеловали код Градског већа да се Синиши помогне, али исто тако и код Центра за социјални рад и код свих привредника, јавних предузећа и појединаца који могу да помогну. Шта ће од тога бити, не знам, али том би детету требало помоћи. Остало је сироче – каже Живановић.

За сада постоји неколико наговештаја помоћи да се Синишин стан у Зајачи оспособи за нормалан живот, пошто је тренутно у руинираном стању, али осим новчане помоћи две службенице из Лознице, ништа још увек није конкретно. Адвокат Станоје Филиповић покренуо је у Адвокатској комори иницијативу да се дечаку помогне, председник Одбора директора предузећа “Лозницаелектро” Милисав Петровић најавио је подршку своје фирме у грађевинском материјалу, а и још нека удружења привредника требало би ускоро да разматрају на који би начин могла да се придруже акцији помоћи.

Према проценама грађевинског инжењера и судског вештака Боривоја Тимотића, неопходна је потпуна адаптација стана да би био доведен у стање за нормалан живот. За то би било потребно око десет хиљада евра, али уколико би део грађевинског материјала био поклоњен, а други део набављен по ценама нижим од тржишних и уколико би радови били изведени по повољнијој надокнади, било би потребно много мање новца да се плавом дечаку из Зајаче помогне да по завршетку школе у живот крене са неупоредиво бољим изгледима.

Н. Т.