НАСТАВЉА СЕ АКЦИЈА ЗА ПОМОЋ ШЕСНАЕСТОГОДИШЊЕМ СИНИШИ ЂУРИЋУ – Судбина је тешка и треба помоћи

НАСТАВЉА СЕ АКЦИЈА ЗА ПОМОЋ ШЕСНАЕСТОГОДИШЊЕМ СИНИШИ ЂУРИЋУ – Судбина је тешка и треба помоћи

Milisav Petrovic

– С обзиром да се део мојих послова односи на грађевину и грађевинске радове, лично ћу се укључити у ову акцију и подржати је, пружићемо помоћ кроз материјал, или кроз радове, у зависности од тога шта је приоритет – каже Милисав Петровић, председник Одбора директора предузећа “Лозницаелектро”, говорећи о спремности да се укључи у акцију помоћи шеснаестогодишњем Синиши Ђурићу из Зајаче чији је стан неопходно адаптирати.

Грађевински инжењер и судски вештак Боривоје Тимотић проценио је да је за нормалан живот у стану неопходна потпуна адаптација, што би коштало између осам и десет хиљада евра, али би трошкови могли бити и мањи уколико би се материјал и радови могли набавити по цени нижој од тржишне. Увиђајући потребу да се дечаку који је у здравственим контролама зајачке деце имао највише олова у крви, чак 41,5 микрограма по децилитру, и који је са девет година остао без мајке, умрле од најтеже болести, а недавно и без оца, Петровић каже да би у овом тренутку вероватно било најбоље помоћи давањем материјала за завршне радове.

– То је тешка судбина једног дечака и треба подржати акцију помоћи. С обзиром на његово материјално стање, видећемо какве су нам законске могућности и да га укључимо да праксу обавља код нас. Овог момента не могу да прецизирам, али смо свакако заинтересовани да му помогнемо, или давањем једнократне помоћи на годишњем нивоу, или да му обезбедимо да обавља праксу код нас и да за то добије одређену надокнаду. Он учи за ауто-механичара и можда би могао да се укључи у наш рад на индустријским машинама. Наравно, разговараћемо и са њим како бисмо га упознали и сазнали и где он види себе и да ли би желео да ради – каже Петровић померајући својом најавом помоћи акцију корак ближе циљу, адаптацији Синишиног пропалог стана.

Његовим примером свакако би требало кренути како би се дечаку, који тренутно живи у Воћњаку код тетке која му је законски старатељ, што пре створила основа за нормалан живот. За разлику од већине, Синиша креће не чак ни од нуле, већ из дубоког минуса. Добри људи то могу променити. Лозница их сигурно има.

Помажу и појединци

Две колегинице запослене у једном лозничком предузећу након прочитаног текста о Синиши у ЛН, одлучиле су да помогну колико могу. Оне су сакупиле 11 хиљада динара и 20 евра, а новац је предат Синишином законском старатељу, његовој тетки Милици Дамњановић.

– Желеле смо да помогнемо колико можемо. Није то велики износ, али видимо да Синиши треба помоћ и волеле бисмо да се свако одазове и помогне у складу са својим могућностима њему и свакоме коме је потребна помоћ – кажу хумане Лозничанке.

Дамњановићева се захвалила свим људима добре воље који помажу њеном братанцу и мисле на њега.

Н. Т.

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )