СЛУЧАЈ “ВИСКОЗА” – Нема пара за опасне материје

СЛУЧАЈ “ВИСКОЗА” – Нема пара за опасне материје

REZERVOAR U CELULOZI

Није само проблем у томе што у пустим погонима “Вискозе” има опасних материја, него што се не знају њихове количине, а нема ни новца да се уклоне. Понуде страних фирми за уклањање опасних материја крећу се од 900 хиљада до два милиона евра, а стечајни дужници  на својим рачунима немају новца да финансирају ову изузетно скупу активност, кажу из Агенције за приватизацију

 

Стечајни управник Агенција за приватизацију, и поред више покушаја ангажовања стручних лица и институција, није могла са сигурношћу да утврди колика се количина опасних материја налази у погонима некадашњих фабрика ХК “Вискоза”. Ово дословце стоји у одговору који су ЛН добиле од Агенције за приватизацију која објашњава да је услов за отклањање опасних материја новац, али да стечајни дужници  на својим рачунима “немају средстава да финансирају ову изузетно скупу активност”.

Агенција одговара да се од опасних материја у “Вискози” налази вода контаминирана угљен-дисулфидом у “процењој количини”  од 2.200 м3 у “Целвлакну”, ускладиштена у базенима и танковима, а да се у “Целулози” налази око 1.000 м3 црног луга ускладиштеног у пет резервоара. Како наводи, Агенција се обраћала министарствима енергетике, развоја и животне средине, привреде, финансија, МУП – сектору за ванредне ситуације указујући на сложеност ситуације и тражећи финансијску помоћ за решавање проблема. Отежава  и то што у Србији не постоји фирма са лиценцом за управљање овом врстом опасних материја. Агенција је прикупљала оријентационе понуде за њихово уклањање и јавиле су се само иностране фирме који би у сарадњи са домаћим могле добити дозволу за уклањање опасних материја, али је висина  понуда у распону од 900.000 до два милиона евра. Они подсећају да је посао око измештања ЦС2 био закључен са фирмама “Промос плус” из Љубљане и “Промос СМ” из Београда, али оне нису извршиле уговорене обавезе  па је стечајни управник Привредном суду у Ваљеву поднео тужбу против њих и парница је у току. Највећи део непокретне имовине на око 70 хектара  саграђен је без грађевинске дозволе  па стечајни управник нема законских могућности да ове непокретности укњижи као друштвену својину и стекне услове да их продаје.

– Са продајом земљишта такође има доста тешкоћа јер се преласком са тапијског система на катастар непокретности, евиденција катастарских парцела и упис власништва на њима знатно разликује од евиденције која је постојала пре увођења у катастар непокретности – наводе из Агенције.

На питање шта је Агенција предузела да спречи досадашње неовлашћене уласке у фабрички круг и одношење секундарних сировина и како је сада  обезбеђен фабрички круг, одговарају “да је чување фабрике која се простире на око 70 хектара изузетно сложен посао и тражи ангажовање великог броја људи”.

– Поред тога у средишту фабричког круга је приватна фирма коју стечајни управник не може да контролише. Од три капије којима се улазило у круг фабрике, под контролог стечајног управника биле су капије 1 и 3. У почетној фази стечаја обезбеђење имовине поверено је људима који су то чинили и док су фабрике радиле. У току стечаја је стечајни управник, Агенција за приватизацију, из својих средстава финансирало ангажовање додатног обезбеђења. Предузете мере нису дале очекиване резултате, показале су се као неефикасне, а према неколико лица ангажованих као обезбеђење стечајни управник је поднео кривичне пријаве због крађе. Данас је ангажована ФТО “Перфект компани”, која превасходно обезбеђује локације на којима су ЦС2 и црни луг – одговара Агенција.

О ефикасности чувања сведочи случај с почетка прошлог месеца када је због сечења вентила на резервоару у “Целулози” истекло, према подацима из градске управе,  “између 50 и 70 кубика црног луга”. Иначе, Агенција тврди да “тренутно нема ни у једној од фабрика из система “Вискозе” у стечају закључене уговоре о продаји секундарних сировина”, али то изгледа не знају они који по фабрици ваде цеви из земље, а посебна су прича појединци који у зидарским колицима односе све што им се свиди.

Све се своди на новац, односно да њега нема да  се плати уклањање опасних материја тако да нико не зна, не само колико их тамо тачно има, него ни када ће бити уклоњене.

И тако већ десет година грађани Лознице живе крај опасне хемије гледајући како је фабрика, која је хранила цео крај, претворена у ругло и ником ништа.

 

Продаја

Укупна покретна имовина свих фабрика из система ХК ”Вискоза” у стечају продата је за приближно 105 милиона динара. Град Лозница није исплаћен ни по ком основу, кажу из Агенције за приватизацију.

Т.М.С

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )