ЉУБАВ ПРЕМА ПРИРОДИ ЛОЗНИЧАНИНА БРАНКА СТОЈНИЋА – Зелени кутак од 70 ари

Искуство из Данске и љубав према природи, навели су Клупчанина Бранка Стојнића да уреди парк у дворишту породичне куће. Ових дана зеленило свога дома замениће пустињом Аризоне где одлази да се придружи супрузи

Да сваки делић земље може бити искоришћен како би се улепшало окружење, Клупчанин Бранко Стојнић (29) утврдио је у Данској где је радио све од своје деветнаесте па до прошле године. Он, међутим, није имао делић несређене земље, већ целих 70 ари на којима су стајале старе аутомобилске каросерије, разни делови и све друго што је двориште породичне куће чинило ружним.

– Пре три, четири године решио сам да све то средимо и да направимо парк. Никада ту нисмо гајили парадајз, краставце, или било какву пољопривредну културу, а у Данској сам видео како се све може уредити. Очистили смо двориште, а онда га обликовали према мојим замислима. Сваки пут када сам долазио понешто смо радили и парк је добијао свој изглед. Мало помало смо садили и сада су ту и цвеће, и воће, магнолије, пузавице, чемпрес, лоза, врба… а у једном кутку имамо и бару окружену биљем у којој живе жабе, али и једна белоушка – прича Бранко додајући да се брине да ли ће све остати исто када оде у Сједињене Америчке Државе, где га животни пут води.

О зеленилу у њиховом дворишту-парку старају се само он и отац Зоран, док се мајка и поготову брат, не петљају у то. Зато млади Клупчанин ових дана, док чека лет преко океана, обилази свој парк и са великом љубављу застане крај сваке биљке као да се поздравља. Каже да су се комшије и досад чудиле што траву коси свакодневно, али да је њему срце пуно када погледа уредно двориште, покошен травњак и биљке које неговане напредују. Имало би ту још доста тога да се уради, сматра, са друге стране, иза куће, постоји још један велики комад земље који није стигао да уреди, али нема више времена, пакују се кофери.

Када отпутује у САД, а то би требало да се деси већ ових дана, питање је чиме ће се Стојнић бавити јер на пут преко океана не води га сигуран посао, нити љубав према путовањима, већ према једној Српкињи. Супругу Наташу упознао је преко интернета и одмах је заискрила љубав која ју је довела у Лозницу и пред матичара. Она је запослена у Фениксу, Аризона, ради у банци, а Бранко, иако дипломирани економиста, не жуди за послом у финансијском сектору, већ каже да би волео тамо да се бави уређењем дворишта и паркова. Иако смештена на југозападу САД и позната по пустињама, Аризона није само песак, већ и обиље зеленила, а Стојнић би да се окуша у његовом обликовању. Искуства има, не само са својих 70 ари, већ и из Данске, тако да сматра да је спреман да се ухвати у коштац са великим изазовом.

Ових дана, његово двориште посетила је и комисија лозничке “Туристичке патроле” коју приређује Туристичка организација града Лознице. Прошетали су искусни оцењивачи Стојнићевим парком, устукнули мало пред баром која им се допала када су чули да се ту негде мота и змија, загледали како су неговане биљке, а како је подшишана трава и прибележили утиске. Када буду проглашени најбољи учесници традиционалне акције, Бранко ће бити хиљадама километара далеко и неће знати када ће поново доћи у свој зелени кутак, али биће срећан, ако он и даље буде зелен и уредан.

Н. Т.