У ДОЊОЈ ТРЕШЊИЦИ – Деца обележила годишњицу поплава

У ДОЊОЈ ТРЕШЊИЦИ – Деца обележила годишњицу поплава

DSCI7913

Годишњицу од великих поплава у Доњој Трешњици, ђаци су са својим учитељима обележили изложбом цртежа насталих на основу сећања на дане који су им обележили део детињства. Поклоне од дародаваца су са радошћу “испробали”, а обојене цветиће из својих бојанки поклонили су комшијама из села чије куће су претрпеле највећу штету

 

Када смо пре годину дана посетили Доњу Трешњицу, личила је на све осим на питомо село, опасано зеленим брдима и прошарано речицом. Баш та природа на неколико дана променила је своју пролећну ћуд и прошлог маја направила катастрофу какву не памте ни најстарији мештани малозворничког краја. Годину дана од незапамћене поплаве и других недаћа које су захватиле Доњу Трешњицу, где су кубици балвана из околних шума слетели у центар села рушећи све пред собом, а речице се претварале у незапамћене бујице, ученици месне школе обележили су изложбом цртежа и обиласком домаћинстава која су претрпела највећу штету. Учитељ Предраг Пеђа Спасојевић одржао је час на отвореном, испред школе, а група Лозничана донела је малишанима слаткише и играчке, које им је послала Српкиња Дона Петровић из Америке, оснивач хуманитарне групе “Светла Србије”.

– Дона је међу првима притекла у помоћ после поплаве и са планинарима и бициклистима из Лознице доносила храну, воду и друге потрепштине. И данас нас се сетила и послала лепе поклоне и ми смо јој захвални као и свима који су у протеклих 12 месеци на било који начин помогли да превазиђемо тешкоће које су нас задесиле – каже учитељ Пеђа.

Јована Перић, ученица трећег разреда, и Јована Тодоровић, првачић, заједно су нацртале цртеж који приказује дане када је село било под водом, као никада пре.

– Нисмо могли до школе, није било струје, а данас је све другачије и лепше – кажу две Јоване.

Тамара Перић, ученица трећег разреда, показује свој цртеж на којем се види човек како поправља пут.

– Испред наше куће клизиште је однело део пута, а ја сам нацртала како га мој тата поправља. То ми је остало у сећању, као и огромна рупа која се тада појавила. Тата је морао да наспе доста земље и да све подзида каменом. Вода је била и у кући моје бабе и деде, све је уништила, а у близини је велико клизиште. И данас је све исто као и пре годину дана, а они живе у страху сваки дан – искрена је Тамара.

Владимир Вучетић, ђак првог разреда, каже да је нацртао кућу свог комшије Мије Жуње Вучетића, кроз коју је прошло огромно стабло.

– Они више ту и не живе јер им је забрањено да користе кућу, па су се преселили у Мали Зворник. Било је страшно и те дане ћу дуго памтити – каже Владимир, док његова вршњакиња Ивана Ерић додаје да јој је најстрашније било када је потопљена кућа њене ујне.

– Двориште је било као језеро. Моја кућа није оштећена па смо помагали другима – сећа се Ивана, а њен другар из разреда Аца Тадић више пута понавља да је било страшно.

Деца су на симболичан начин подсетила на недаће које су им обележиле један период детињства, па су у колони прошетали селом и комшијама однели цртеже са цвећем и поруком “Да се не понови”.

– Хвала малишанима и школи на овом лепом гесту. Нажалост, наше двориште и кућа били су на првом удару воде и огромних балвана. Вода је однела двориште а дрвеће је рушило помоћне објекте. Од општине нисам добио ништа, а излазиле су силне комисије, за воће, за малину, за објекте, шуму, и ништа. Само сам од државе добио 120.000 динара које сам потрошио за обнову подова у кући. Општина је само чистила корито од наноса а остало сам све сам урадио. Подигао сам кредит и сада дајем пола пензије да га отплатим – каже мештанин Видоје Гајић.

Са својим учитељем Пеђом и учитељицама Миленом Матовић и Јованом Јанковић ђаци ОШ “Милош Гајић” следећи програм приредиће 12. јуна, за крај школске године, и тај сусрет са својим пријатељима обележиће као “Дан радости”.

С.Пајић

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )